Sunce peče kožu
Preplanuli ten je cilj mnogih devojaka na početku leta, pa se često dešava da se zbog preterano dugog sunčanja uživanje na plaži pretvori u noćnu moru. Usled intenzivnijeg izlaganja može doći do pojave većih ili manjih plikova po koži i otoka, koji su često praćeni peckanjem, osećajem toplote, a nekada i bolovima. Kada plikovi prođu, javlja se perutanje, a nekada i hiperpigmentacija.
Dr Predrag Majcan, načelnik Odeljenja dermatovenerologije u KBC „Zvezdara“ napominje da sve što nije umereno, nije ni zdravo, tako da i preterano izlaganje sunčevom spektru može imati negativne posledice.
Promene na koži mogu biti akutne posle kratkotrajnog sunčanja, a mogu biti i mnogo opasnije usled dugogodišnjeg izlaganja UV spektru, objašnjava dr Majcan. Prva reakcija na koži, koja se javlja je crvenilo. Nastaje kao posledica upalne reakcije i proširenja krvnih sudova. Crvenilo se javlja oko pet časova nakon uticaja zračenja, maksimum oko 24 časa, a ukupno traje nekoliko dana. Dužina trajanja crvenila se razlikuje u zavisnosti od UV spektra koji je bio dominantniji.
U takvim stanjima lokalno se na kožu nanose hladni oblozi, a ponekada i kortikosteroidne kreme. Nekada se mogu dati i antihistaminici u opštoj terapiji. Mehuriće ne treba odmah „bockati“, nego sačekati neko vreme, jer je na tim mestima koža vrlo osetljiva. Najbolje je potražiti savet i tretman stručne osobe. Preterano i dugogodišnje izlaganje dovodi do oštećenja kože, dolazi do ubrzanog „starenja“ kože, pojave prekanceroznih promena, karcinoma kože, a nažalost može povećati i sklonost malignom melanomu.
Naš sagovornik podseća da na pojavu crvenila utiče količina pigmenta, pa su ljudi tamnije puti otporniji u odnosu na ljude svetlije puti.
Koža na rukama i nogama je nešto otpornija na crvenilo, nego na drugim mestima, kaže dr Majcan. Kod dece i mlađih osoba, koža je osetljivija. Na kožu najveći efekat imaju ultraljubičasti zraci (UVA i UVB). Doktor napominje da umereno izlaganje ultraljubičastim zracima ima pozitivan efekat na organizam, naročito značajan jer dovodi do stvaranja vitamina D, koji deluje na metabolizam kalcijuma i utiče na aktivnost kalcijuma u kostima.
Pri izlasku na sunčanje, bitno je da se na kožu ne stavljaju parfemi, dezodoransi i šminka, jer može doći do pojave fleka, napominje dr Majcan. Naročito treba da paze oni koji boluju od lupusa. I neki lekovi, tetraciklini, sulfonamidi, antihipertenzivi, diuretici, mogu dovesti do intenzivnih fotoalergijskih i fototoksičnih reakcija.
PREVENCIJA
Trebalo bi izbegavati boravak na otvorenom prostoru između 11 i 16 časova, predlaže dr Majcan. Koristiti razne oblike mehaničke zaštite, kao što su suncobrani i tende. Nositi šešire i biti obučen u odeću svetlije boje. Upotrebljavati preparate sa visokim SPF zaštitnim faktorom (UVA i UVB), 30 i više. Preparate prvi put treba naneti na kožu pre izlaganja suncu, koristiti ih više puta dnevno i nanositi adekvatnu količinu. Preporuka je da se koriste preparati renomiranih proizvođača, koji su prošli odgovarajuća testiranja.
