Knjige o Sulejmanu Veličanstvenom hit u domaćim knjižarama
Nakon velike popularnosti televizijske serije „Sulejman Veličanstveni“ u domaćim knjižarama među najprodavanijim izdanjima ovih dana nalaze se knjige o toj turskoj znamenitoj ličnosti.
Istoriografska studija „Sulejman i Rokselana“ akademika Radovana Samardžića (1922-1994) prvobitno je objavljena 1976. godine u „Plavom kolu“ Srpske književne zadruge. Jedan od najvećih naših istoričara, Samardžić, bio je i izuzetno talentovani pisac, pa se njegovo delo čitalo kao dobra istočnjačka priča i bilo je veoma popularno među širom čitalačkom publikom.
„Samardzićeva knjiga je apsolutno neprevaziđena“, smatra vodeći srpski turkolog Ema Miljković.
Međutim prethodno izdanje knjige, koje je objavio Zavod za udžbenike u okviru Samardžićevih izabranih dela, čamilo je među stručnom literaturom namenjeno studentima i istoričarima. Ipak, od početka emitovanja televizijske serije u februaru knjiga je nanovo „otkrivena“ a Zavod je brzo rasprodao tiraž. U igru se potom uključila i „Laguna“ koja je ponovo objavila knjigu podelivši je u dva toma.
„Nema ništa bolje na srpskom jeziku, a verovatno neće skoro ni biti. Koristio je izvore različite provenijencije, tako da je na višem nivou kredibiliteta od običnog istorijskog romana“, tvrdi Miljković koja je Samardžićevo delo koristila kao osnovnu literaturu za feljton „Istina o Sultanu“ (Večernje novosti) koji je pisala sa orijentalistom Darkom Tanaskovićem sa beogradskog Filološkog fakulteta.
Slična situacija zadesila je još jednu ne tako davno objavljenu knjigu o Sulejmanovom periodu. Naime, 2008. godine izdavačka kuća „Alnari“ objavila je roman Engleza Kolina Falkonera „Sultanov harem“ (1992). Ipak, knjiga je tada utonula u more sličnih priča sa orijentalnom tematikom.
Korice novog, nedavno objavljenog izdanja krase krupna slova koja ispisuju Sulejmanovo ime. Uz reči „Raskošni roman o dvoru kojim je vladao“ roman „Sultanov harem“ preko noći je postao bestseler.
Autor Falkoner, koji se specijalizirao za komercijalne istorijske romane, nije se mnogo interesovao za pouzdane izvore već je iskoristio svet Sulejmanovog harema u kome su najmoćnije Gilbehar (u tv seriji se koristi njeno drugo ime Mahidervan) i Hirem (u seriji Hurem a kod Samardžića Rokselana) da bi gradio zaplet oko Venecijanke Ãulije koja je oteta i prodata kao robinja.
U romanu je, u prvom planu, sukob između sultana i njegovih sinova i borba oko nasledstva prestola, period Sulejmanove vladavine koji tek treba da bude obrađen u seriji.
Treću knjigu koja na koricama ima fotografije televizijskih likova Sulejmana i Hurem, kako joj glasi i naslov, napisao je Turčin Arhan Afjondžu, a objavila ju je ovih dana „Narodna knjiga“.
Afjondžu (45) je po obrazovanju istoričar i sada radi kao docent na Fakultetu za književnost i umetnost Univerziteta u Marmari. Knjigu je priredio kao priručnik za studente kao da je želeo da iskoristi popularnost koju je i u Turskoj izazvala serija. On je veoma vešto prikupio građu stavivši naglasak na prepisku toga vremena i uz veoma jasna i precizna objašnjenja povezao pisma i stihove u celinu koja baca autentično svetlo na aktere ove „istorijske sapunice“.
Turkolog MIljković, koja predaje na Katedri istorije na Niškom univrzitetu, kao specijalista za period Osmanskog carstva u razgovoru za Tanjug osvrnula se i na kostime i scenografiju serije. Što se tiče scenografije, Miljković je prepoznala da su mnoge scene snimane u Topkapi saraju ili su njegovi enterijeri verno rekonstruisani u studiju. Kako ona objašnjava, muški kostimi su autentičniji dok su ženski više odraz kasnijih epoha. Prema njenim rečima, to bi moglo da se dovede u vezu sa „Dobom Lala“ (prve decenije 18. veka) kada se Osmanlije otvaraju prema Evropi i kada je izrazito jak francuski uticaj u svim sferema kulture.
Ona dodaje da niko ne može tačno da zna kako je izgledao ženski kostim 16. veka, jer ih niko izvan uskog haremskog kruga nije video.
