Registar sudskih zabrana stavio katanac na 538 stanova
Otkako je počeo da radi Registar sudskih zabrana, za nešto više od pola godine podneto je oko 120 zahteva za upis privremenih mera, potvrđeno je u Agenciji za privredne registre. U jednom zahtevu često se nalazi više spornih objekata. To znači da je na toliko nekretnina, ali i pokretnih stvari, sud stavio privremenu zabranu raspolaganja jer su objekat ili recimo automobil pod nekim sporom. Za to vreme vlasnik ne može ni da ih proda, ni da ih prenese na neko treće lice.
Većina, odnosno oko 73 odsto zabrana, odnosi se na nepokretnosti, dok pokretnih stvari ima značajno manje (oko 27 odsto).
– Kao predmet zabrane u većoj meri su zastupljene nepokretnosti – 391 (stanovi, porodične stambene zgrade, poslovni objekti, zemljišta, kuće i slično), dok su pokretne stvari (vozila, mašine, oprema) predmet zabrane u 147 slučajeva – kaže Tanja Vukotić Marinković, registrator za sudske zabrane u Agenciji.
Ona dodaje da su zabrane raspolaganja imovinom podjednako izricane i firmama i fizičkim licima, a jednom privremenom merom može se obuhvatiti veći broj stvari.
Registar sudskih zabrana počeo je, inače, da radi 17. septembra i predstavlja jedinstvenu elektronsku bazu, čija je prednost jednostavna javna dostupnost podataka, koja vodi većoj pravnoj sigurnosti.
U toku prošle godine domaći sudovi odredili su više od 5.000 privremenih mera, a ove godine se očekuje i više. Upravo zbog ovako visokih brojki, a s obzirom na to da do sada nije postojala jedinstvena baza, država je odlučila da formira centralni javni registar. Tako će ubuduće oni koji kupuju stan ili neko potrošno dobro moći da na jednom mestu provere da li postoje sudske odluke zbog kojih je ta imovina sporna. To će onemogućiti preprodaju istih stanova po dva ili tri puta, što je bila „specijalnost“ u Srbiji poslednjih godina.
