Iz grada u napuštena sela
Statistika neumoljivo beleži da iz malih mesta stanovništvo „beži“ u veće sredine, a ovaj trend izražen je i u Banatu u čijim naseljima je sve manje stanovnika. Zato, obrnut slučaj, da neko napusti grad i okrene se već gotovo zamrlom selu, uvek iznenadi. Upravo to je uradila pre nekoliko godina porodica Adamov.
U Subotici su bili podstanari, a supružnici Vesna i Igor iako građevinski tehničari radili su kao trgovci. Kada su ostali bez posla, odlučili su da tu situaciju preokrenu u svoju korist i potpuno su promenili svoj način života.
– Znali smo da su u Banatu kuće jeftine, i pronašli smo malu, odmah useljivu kuću u Srpskom Krsturu, nadomak Novog Bečeja. Uz pomoć roditelja kupili smo je, i evo nas, sada tu živimo – kaže nam Vesna Adamov.
Nekada su u svojoj kuhinji pravili sapune od kozjeg mleka samo za svoju upotrebu, sada su to pretvorili u posao od kojeg živi ova četvoročlana porodica. U stvari, može se reći da je upravo činjenica da u Banatu imaju mogućnosti i da zasnuju svoj posao kod kuće i presudila da se odsele iz Subotice.
– Sapune od kozjeg mleka počeli smo da pravimo na preporuku starijih žena čiji savet smo poslušali nemoćni da u zvaničnoj medicini nađemo lek za psorijazu koja se sinu Nemanji pojavila na podlaktici. Psorijaza se povukla, a mi smo odlučili da naše znanje, stečeno tokom godinu dana eksperimentisanja dok nismo postigli zadovoljavajuću strukturu sapuna, pretvorimo u porodični posao – priča nam Vesna.
Tako oko njihove kuće u Srpskom Krsturu sada imaju tri koze koje „proizvedu“ oko 9.000 sapuna težine po 75 grama. Vesna nam objašnjava da koze imaju mleka samo kada se jare, pa je potrebno da imaju više koza kako bi mogli u kontinuitetu da obezbede dovoljne količine mleka. Imaju običnu domaću, sansku kozu koja daje od jedan do jedan i po litar mleka dnevno. Ova koza košta oko 8.000 dinara, i to je investicija koju porodica sebi može da dozvoli, ali maštaju o mlečnoj alpskoj kozi koja staje i do 300 evra. Iako su pioniri u ovom poslu, pa još i u depopulizovanom selu, to se ne računa kada je reč o davanju kredita, pa je je porodica Adamov koristila samo kredit za samozapošljavanje od 160.000 dinara.
Vesna kaže da su srećni u Srpskom Krsturu i jedina briga joj je što je tokom radne nedelje ćerka kod bake u Subotici kako bi završila osmi razred. – Zbog daljeg školovanja ostaće još u Subotici, a i Nemanja, iako mu je tek devet godina, razmišlja gde će dalje u školu, Suboticu ili Novi Bečej. – To što porodica nije stalno na okupu moja je jedina briga – kaže naša sagovornica.
Osim rada u dvorištu oko koza, poslovanje ove male porodične firme podrazumeva i mnogo putovanja i nastupa na sajmovima, raznim manifestacijama po Vojvodini koje nude originalne, domaće proizvode.
– Naši kupci su uglavnom oni koji su zainteresovani za zdrave životne stilove, koji žele da neposredno od nas proizvođača čuju kako smo napravili sapun, šta smo dodali, kako najbolje da ga koriste, pa smo se tako i navikli da vikend provodimo za tezgama u razgovoru sa potencijalnim kupcima. Pokušali smo da našu robu prodajemo preko posrednika, ali to se nije pokazalo uspešnim, zato smo i navikli na ovakav način života – kaže nam Vesna.
