Evropa još uvek ide putem recesije
Nekoliko dobrih vesti iz Evrope, kao što je povećanje kreditnog rejtinga Grčke i pojeftinjenje zaduživanja Francuske, nisu dovoljne da Evropa i svet recesiji kažu „doviđenja”. Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) projektovali su da će rast svetske privrede ove godine biti 3,5 odsto, ali je i Kristin Lagard, direktorka MMF-a, istakla kako se globalna ekonomija oporavlja posle teškog perioda, ali da i dalje nije dovoljno ojačala i da su rizici još prisutni. Sve vreme krize sa prolećnih i jesenjih zasedanja MMF-a i Svetske banke upućivane su manje-više identične poruke.
Ekonomska aktivnost u privatnom sektoru evrozone opala je u aprilu bržim tempom nego što se očekivalo. Najnoviji izveštaj londonskog instituta „Markit” pokazao je pad aktivnosti u industrijskom sektoru, a kompozitni indeks evropske berze u poslednjih mesec dana je u padu oko 3,6 odsto, primetio je Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
– To ukazuje da se ekonomski pad, koji je počeo u poslednja tri meseca prošle godine i skoro se izvesno nastavio u prvom tromesečju ove, po svemu sudeći nastavlja i u drugom kvartalu. „Kresanje” budžeta, koje sprovodi većina članica evrozone, čini se da uzima svoj danak. Jasno je da slaba tražnja i pad trgovine među članicama evrozone negativno utiču na bruto domaći proizvod i zaposlenost. Razlozi za zabrinutost su i snažne stope pada proizvodnje italijanskih, španskih i grčkih kompanija – kaže Nikolić i dodaje da je početkom maja evro oslabio prema dolaru i jenu.
U slučaju da su optimisti koji najavljuju ekonomski oporavak u pravu, to će se naravno osetiti i u Srbiji. Pogotovo što su Italija, Nemačka i Grčka naši najveći trgovinski partneri.
– To će se najpre osetiti u prehrambenoj industriji, jer je ona najdominantnija. Mada je nama rast cena hrane i tokom krize išao na ruku. Ukoliko do oporavka dođe, pozitivni pomaci osetiće se i u oblasti metalurgije – smatra Nikolić.
I Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da ne bi trebalo previše zaključivati na osnovu kraktkoročnih promena kako na tržištu tako i kod rejting agencija.
– Grčka ima dug put pred sobom, a stanje u evropskoj privredi malo zavisi od nje, osim naravno kada je reč o najgorim ishodima. Što se Francuske tiče, nezavisno od svih problema, njoj trenutno ne preti recesija, a i stanje u javnim finasijama nije znatno pogoršano. No, sve to još ne govori da se krenulo na put oporavka, kako u Francuskoj tako u EU. Nema razloga za slavlje ni sada, a neće ga biti ni u skorijoj budućnosti. Mnogo toga tek treba da se reši – upozorava Gligorov.
Globalni rizici još zavise od eventualnog veoma rđavog razvoja u Evropi, kaže i dodaje da i oporavak u Americi nije preterano ubedljiv. Mala zemlja kao Srbija, ukoliko ima šta da proda, ne suočava se sa velikim problemima kod tržišnog plasmana, dodaje.
– Problem srpske privrede je što nema šta da proda. Potrebna su ulaganja u izvozni sektor, a tome najviše pogoduje trenutno oslabljeni dinar i usporena inflacija. Ako bi se to održalo, trebalo bi očekivati povećani interes za ulaganje u izvozni sektor i to bi onda bio početak oporavka zasnovan na rastu izvoza – zaključuje Gligorov.
