Kukuruz ne mari za hektar i kilo

Dok država različitim uredbama i subvencijama podstiče proizvodnju u poljoprivredi, kukuruz je kultura koja, bile subvencije po površini ili kilogramu, svake godine osvaja nove ratare. 

Neki stručnjaci procenjuju da će ovog proleća kukuruz biti zasejan na rekordnih milion i 400 hiljada hektara, što je za 100 hiljada više nego u poslednjih nekoliko godina.

Nove mere agrarne politike i davanja po proizvedenom kilogramu, umesto po hektaru, nisu presudno uticale na opredeljenje ratara da gaje tu kulturu, tvrdi direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin.

„I u kontekstu mera agrarne politike i davanja, kao što je ove godine po kilogramu, mislim da čak ni ta mera nije bila toliko presudna da se ljudi opredele za kukuruz, već to što je on tržišno veoma stabilan i što ima veliki potencijal, da sa njim ratari mogu da raspolažu po svojoj tržišnoj proceni u svakom momentu“, rekao je Galetin za Radio-televiziju Vojvodine.

Razlog zbog koga kukuruz ne reaguje preterano na domaće prilike u agraru su svetski trendovi. Naime, kukuruz nije samo hrana, nego i važna sirovina za proizvodnju energenata.

Za razliku od, na primer, pšenice, zalihe kukuruza na planeti su nedovoljne, upozorava Galetin.

„Da su bilansi kukuruza, nazovimo to, u ozbiljnom problemu, razlog su tako stabilne cene kukuruza na svetskom tržištu. U predviđanjima i nadalje, kukuruz će imati dobru cenu i na svetskom, ali i na našem tržištu“, rekao je on.

Kada je reč o kukuruzu, sa njim, seljaci su svoje gazde. Evo kako to objašnjava direktor zemljoradničke zadruge u Kuzminu Dušan Tadić: „Kukuruz je najduže u rukama sitnih poljoprivrednih proizvođača, koji u određenom periodu mogu da sa njim trguju kada im je neophodan novac. Uz to to je i najstandardnija kultura po pitanju prinosa“.

Osim toga, seljaci ne trpe ni kada je reč o proceni kvaliteta roda, tvrdi Tadić.

„Kod utvrđivanja elemenata kvaliteta, praktično 50 odsto prirodno osušenog kukuruza se prodaje u JUS kvalitetu, pa se izbegavaju razne laboratorijske analize, koje su često nauštrb poljoprivrednih proizvočača“, rekao je on.

Uprkos svim navednim ekonomskim prednostima, u Vojvodini se ne koristi njen poljoprivredni potencijal, pa je prosečni prinos kukuruza znatno manji od onog koji je na našim oranicama moguće postići.
Međutim, ohrabruje to što je sve više ratara poštuje savete stručnjaka, te ostvaruje prinose veće i od 10 tona po hektaru.