Nemačka mora da uvozi radnu snagu
Nemačkoj je potrebno oko 200.000 imigranata godišnje kako bi prevazišla demografski deficit i održala privredni rast.
U najvećoj evropskoj ekonomiji, broj osoba starijih od 65 godina popeće se sa sadašnjih 20 na 34 odsto do 2060, ocenjeno je izveštaju Nemačkog zavoda za statistiku.
Vlada će, ukoliko želi da održi rast, biti prinuđena da uvozi radnu snagu, ali i da sprovodi reforme koje se odnose na produženje starosne granice za odlazak u penziju kao i na uvođenje olakšica za osobe sa malom decom.
Stopa nataliteta u Nemačkoj je jedna od najnižih u Evropi, dok je prosečna starost stanovništva među najvišim, što može da predstavlja veliki problem za ekonomiju ove zemlje.
Nemačka je već predvidela produženje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina i pokušava da privuče što više imigranata, pre svega kvalifikovane radne snage kao što su inženjeri, informatičari i medicinsko osoblje.
Istraživanje Unije nemackih inženjera (VDI) i Instituta nemačke privrede (IW) pokazuje da Nemačka ekonomija godišnje gubi osam milijardi evra zbog manjka inženjera koji ugrožava ključne grane domaće industrije.
U najsnažnijoj privredi Evropske unije, za ove visokokvalifikovane stručnjake je slobodno 110.000 radnih mesta, a Bundesbanka ističe da problem može da se reši podsticanjem priliva kvalifikovanih imigranata.
Pored očiglednog manjka, tehnički kadrovi u Nemačkoj su i među najstarijim u Evropi. Svaki peti zaposlen inženjer u Nemačkoj stariji je od 55 godina i mnogi od njih će uskoro otići u penziju.
U narednim godinama, Nemačka će se „sudariti“ sa ozbiljnim demografskim problemima, a pojačani priliv kvalifikovanih imigranata je jedini način da se tržište rada u zemlji stabilizuje, ističe se u izveštaju.
Inače, kako pokazuju statistike, rast plata u Nemačkoj najmanji je u čitavoj Evropskoj uniji.
