Dalji rast planetarne nezaposlenosti
Armija nezaposlenih u svetu već krajem ove godine će premašiti 200 miliona ljudi, a za pet godina bez posla će biti više od 207 miliona stanovnika zemlje, prognozira Svetska banka. Brojne razvijene zemlje još balansiraju na granici recesije, dok se u zemljama u razvoju radna snaga uvećava brže od rasta ekonomije, zaključuli su ekspetri Svetske banke i Međunarodne organizacije rada.
Prema statističkim podacima, u Srbiji je izgubljeno više od 400.000 radnih mesta u poslednje četiri godine. Prema pisanju Glasa Rusije moglo bi se desiti da u Srbiji 2027. godine svi ljudi budu nezaposleni.
Samo u prve dve krizne godine, 2007-2009. u svetu je ukinuto 27 miliona radnih mesta, povećavajući armiju nezaposlenih na 197,7 miliona ljudi. Pokrenut privredni oporavak nije zaustavio rast globalne nezaposlenost, objavljeno je na veb sajtu „Finmarket.ru“. Oko polovine ukupnog broja ljudi koji su zbog krize ostali bez posla su stanovnici „bogatih“ zemalja. U istočnoj Aziji bilo je samo pet miliona žrtava krize, a u Latinskoj Americi tri miliona.
Kriza je najteže pogodila mlade, što potvrđuje činjenica da je stopa nezaposlenosti na svetskom nivou 2009. godine od 6,2 odsto, među mladima bila više nego dvostruko veća -12,8 procenta.Udeo zaposlenog stanovništva je za dve krizne godine opao sa 61,2 na 60,3 odsto radnoaktivne populacije planete, s tim što su najviše pogođene razvijene zemlje, gde je taj udeo smanjen sa 57,1 na 55,5 procenta.
Eksperti Svetske banke su analirizrali i na koji način je 77 zemalja sveta pokušavalo da oživi tržište rada, kako bi utvrdili koje su se mere pokazale kao efikasne i mogle kao takve da se primene.U većini zemalja jednostavno su se povećavali namenski budžetski rashodi. Među najrasprostranjenijim merama bile su različite subvencije za otvaranje novih radnih mesta, kao i subvencionisani krediti za biznis.
Smanjenje poreza mnogo manje se primenjivalo u zemljama sa visokom nezaposlenošću. Vlade su u vreme krize podsticale potrošnju, a na štednju.Rast troškova često su pratile i različite monetarne stimulacije, kao što je na primer „količinsko labavljenje“ u SAD.
U većini zemalja su se od 2008. do 2009. godine radna mesta otvarala prvenstveno budžetskim sredstvima. Povećanje budžestkih troškova međutim nije bio svemogući lek. Podsticajne mere za ekonomiju i tržište rada u mnogim razvijenim zemaljama su postigle suprotan efekat – dugovi su rasli i one su bile primorane da smanjuju troškove, zbog čega je ponovo porasla nezaposlenost, a ekonomski rast usporio.
