Koliki je optimalan unos tečnosti dnevno potreban deci za pravilan rast i razvoj?
Prema stručnjacima Evropskog Instituta za hidrataciju standardna preporučena dnevna količina vode za decu je između šest i osam čaša minimum odnosno između 1,5 i 2 litra vode koje bi deca trebala da unose tokom celog dana.
Stručnjaci napominju da bi deca trebalo da uzimaju najmanje 3-4 čaše tečnosti dok su u školi, kao i da povećaju unos tečnosti kada je toplo vreme i/ili kada se bave fizičkim aktivnostima. U toku fizičkih aktivnosti unošenje tečnosti je neophodno pre, za vreme ili posle fizičkih aktivnosti i ne odnosi se samo na školsko fizičko obrazovanje i igre na času fizičkog vaspitanja već i na aktivnu igru kao što su fudbal ili igranje u dvorištu.
Učenici provode u školi najmanje polovinu ukupnog vremena u budnom stanju. Za to vreme, oni treba da popiju najmanje polovinu dnevne preporučene doze ravnomerno raspoređene u toku dana. Aparati za vodu koji su lako dostupni i strateški raspoređeni u prostorijama škole mogu doprineti ostvarenju ovih ciljeva.
Na osnovu istraživanja sprovedenih od strane Evropske organizacije za ispravnost hrane preporučen unos vode za mlađu decu je sledeći: 1,3 litra za dečake i devojčice do 2 godine starosti, 1,6 litara za one do 5 godina starosti, 2,1 litara za dečake od devet do 13 godina i 1,9 litara za devojčice. Adolescentima je potrebno više od dva litra, bez obzira na pol. Evropski institut takođe smatra da sva pića, uključujući vodu, mleko, sokove, negazirana i gazirana pića kao i hrana sa većom količinom vode, kao što su supe i povrće, doprinose našoj hidrataciji. U proseku, oko 80% individulanih potreba za vodom možemo ispuniti unosom mleka i pića, dok oko 20% unosimo kroz hranu, iako ovi procenti mogu jako da variraju.
Dehidratacija jednostavno znači da nemamo dovoljno vode u organizmu. Može nastati kao rezultat neadekvatnog unosa količine vode i/ili gubljenjem tečnosti do koga može doći i brzo i sporo. Mnogo ljudi čak i ne prepoznaju znake dehidratacije zato što su navikli da se osećaju loše, tj. da se ne osećaju baš najbolje.
Nastavnicima je ponekad teško da uoče simptome blage dehidratacije. U razredu, neki učenici mogu postati nervozni pa ih je lako iritirati, umorni su ili im pada koncentracija. Pre nego što stignu kući, mnoga deca žale se na umor ili glavobolje a neka su možda i previše letargična da rade bilo šta drugo osim da se bace na kauč i gledaju TV program. Iako nam ovo ponašanje može izgledati normalno, sada znamo da, iako možda samo delimično, ono jeste rezultat dehidratacije.
Voda čini oko 80% mozga i element je od velike važnosti kada su u pitanju neurološke transmisije. Loša hidratacija ima negativan uticaj na mentalne sposobnosti i sposobnost učenja kod dece. Simptomi blage dehidratacije su umor, glavobolje, kao i usporenost i smanjena sposobnost koncentracije. Mentalne sposobnosti uključujući pamćenje, pažnju i koncentraciju opadaju za oko 10% nakon što se oseti žeđ. Žeđ se obično oseti kad dehidratacija dovede do gubitka između 0,8 i 2% težine zahvaljujući gubitku vode. Za desetogodišnje dete teško 30 kilograma, to je jednako jednoj ili dve čaše vode (čaše od 300 ml), što je količina tečnosti koju dete izgubi na času fizičkog vaspitanja ili dok trči po igralištu. Unos vode odmah vraća hitrinu i revitalizuje organizam.
Pravilna hidratacija dece važna je tokom svih časova u školi s ciljem da se potencijal za učenje iskoristi do maksimuma. Do trenutka dok dete oseti žeđ, mentalne sposobnosti mogu oslabiti i do 10%, a pažnja, koncentracija i pamćenje su sposobnosti na koje nedostatak tečnosti ima negativan uticaj.
U školama koje učestvuju u pilot projektu „Hrana u školama“ koji se bavi obezbeđivanjem vode, nastavnici su se složili da je „obezbeđena dodatna količina vode doprinela smirenijem i produktivnijem okruženju za učenje, kao i prihvatanju dobrih navika“. Ključ za unapređenje kapaciteta za učenje jeste održati hidrataciju tokom celog dana. Idealno bi bilo kada bi svako imao pri ruci svoju flašu za vodu ili neku drugu vrstu tečnosti.
