Kakav hleb jedemo
Hleb skoro svih proizvođača u Nišu uglavnom je sličan. Građani se žale da je kvalitet opao, da su vekne spljoštene i nedopečene, da već sutradan nije upotrebljiv, „da se mrvi“.
Pekari, s druge strane, tvrde da poštuju sve odredbe pravilnika o kvalitetu pekarskih proizvoda.
„To da je hleb lošijeg kvaliteta je vrlo subjektivni osećaj, jer je princip i recept za pravljenje tog takozvanog tunelskog hleba isti“, kaže Bratislav Vukadinović iz Unije pekara Niša.
Ipak, oni koji sigurno znaju kako se hleb nekada pekao ne misle tako. Svetomir Marković, koji je 40 godina radio kao pekar kaže da je kvalitet lošiji, jer proizvođači žele da što više zarade:
„Kad ne bi stavljali aditive, možda bi hleb bio bolji i to treba da se zabrani. Sada ga peku na plehovima i zbog toga hleb upija taj miris.“
U Centru za zaštitu potrošača „Forum“ planiraju da sa inspekcijom urade kontrolu kvaliteta hleba, jer su pritužbe sve češće.
„Nekada smo, dok je Žitopek bio državna firma, imali veoma kvalitetan hleb“, naglašava Jovan Jovanović, iz Centra za zaštitu potrošača „Forum“. „Nakon privatizacije, kvalitet njihovog hleba je pao, a ostali proizvođači iz Niša i okoline koji prodaju ovde imaju hleb lošeg kvaliteta.“
U Srbiji, svaki stanovnik godišnje pojede oko 105 kilograma hleba, što je 2,5 puta više nego u Nemačkoj i Francuskoj.
