UN predstavlja plan za poljoprivrednu revoluciju
Povećana ulaganja u poljoprivredna istraživanja, uz veću upotrebu biotehnologije i oporezivanje kao mera zaštite životne sredine mogu doprineti dupliranju svetske proizvodnje hrane uz očuvanje prirodnih resursa, tvrdi se u izveštaju Ujedinjenih Nacija.
Skoro dve trećine prirodnih resursa je u opadanju. Istaknuto je nestajanje poljoprivrednih resursa koje je utrostručilo nivo azota i fosfora u okeanima od preindustrijskog perioda, dovodeći do masivnog rasta priobalnih „mrtvih zona“, istrebljujući vrste riba i otežavajući ishranu.
„Nova poljoprivredna revolucija treba da se fokusira na održvo intenziviranje (rad sa malim eksternim inputom, emisijama štetnih gasova i otpadom) i na diverzifikaciju useva i otpornost na klimatske promene“, navodi izveštaj.
„Zelena revolucija“ trebalo bi da bude usmerena na „bar dupliranje produktivnosti uz drastično smanjenje upotrebe resursa i izbegavanje daljeg gubitka biodiverziteta, gubitka gornjeg sloja zemljišta i gubitka i zagađenja voda“, kaže se u izveštaju.
„Zelene“ biotehnologije su istaknute u izveštaju zbog svog potencijala da pomognu poljoprivrednicima da se prilagode klimatskim promenama, poboljšaju otpornost na štetočine, povrate plodnost zemljišta i doprinesu diverzifikaciji ruralne ekonomije.
Pored premeštanja tehnologije iz laboratorija na teren, davanja ženama istih prava na zemljište kao muškarcima, što bi povećalo poljoprivrednu proizvodnju za 2.5-4% u zemljama u razvoju, smanjujući broj pothranjenih ljudi u svetu za 12-17%, slobodne trgovine i „obnovljenih napora“ da se zaključi runda pregovora STO iz Dohe, izveštaj predlaže da vlade „internalizuju“ externe troškove životne sredine naplaćivanjem štetnih gasova do 2020., oporezivanjem, regulativama ili sistemima trgovine koji podrazumevaju prodaju emisije u formi kredita zagađivačima.
