Koliko roditelje košta detetovo bavljenje sportom?
Ako želite da vam se dete bavi nekim sportom i da rekreativno trenira tokom većeg dela godine, moraćete poprilično duboko da zavučete ruku u džep. Međutim, u Beogradu su uglavnom skupi samo popularni sportovi. Oni manji, kao što su mačevanje, bejzbol, karate ili badmington, upola su jeftiniji od fudbala, tenisa i plivanja, a efekat na formiranje tela deteta je isti, pišu Novosti.
„Sport je ubedljivo najzdravije okruženje za decu do 15 godina,“ kaže Dušan Mitić, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. „Ukoliko su roditelji racionalni i odaberu sport koji odgovara detetu i blizu je kuće, a ne očekuju rezultate u ranom uzrastu – napravili su pun pogodak. Nažalost, ima ekstremnih roditelja čija deca idu na pojedinačne sportove o kojima se mnogo piše. Na sreću, većina je racionalna i upisuju dete na sport kako bi rastao u zdravom okruženju i sačuvali ga lošeg uticaja ulice i droge.“
Prosečna cena mesečnih treninga je oko 3.000 dinara, koliko koštaju košarka, fudbal, rukomet, stoni tenis… Tenis je skuplji, pa treba izdvojiti 5.000 dinara svakog prvog u mesecu. Zanimljivo je da roditelji za tenis detetu ne moraju da kupe reket i loptice, a pogotovo ne vrhunske. Za fudbal, košarku i rukomet, pak, poželjno je, ali ne i obavezno imati svoju loptu, dres kluba…
Najjeftinije je, naravno, odabrati neki zanimljiv sport koji je kod nas u povoju, jer mesec dana (tri puta nedeljno treninga) mačevanja košta 2.000 dinara. Bejzbol je 1.000 dinara, a deca se takmiče od najranijeg uzrasta. Najskuplji je hokej na ledu, jer deset časova škole klizanja košta 7.000, a mesečno za trening treba izdvojiti oko 6.000 dinara. Ali, sami časovi nisu problem, već oprema: štap je 15, kaciga i štitnici po 30, a klizaljke su 40 evra! Hokej na ledu mogu da igraju i dečaci u vrtiću.
„Nije rano upisati dete na sport ni u predškolskom uzrastu, samo je pitanje kako se radi sa decom i da li je trening prilagođen njima,“ objašnjava Mitić za Novosti. „Kod predškolaca treba razvijati opštu motoriku, ne bi smeli da treniraju prema matrici koja je za odrasle. Za dete koje ide na karate 80 odsto vežbi treba da budu opšte stvari, a samo 20 odsto specifičnosti za taj sport. Ni tenis nije prerano početi sa četiri godine ukoliko dete ima mali reket i velike meke loptice.“
Svako bavljenje sportom je korisno, ali profesor Mitić kaže da veliku štetu nanose ambiciozni roditelji i treneri koji ih podstiču sa pričom da imaju talentovanu decu.
„Poslednjih 20 godina imamao ružno iskustvo da su deca sa 14 okićena medaljama, a već sa 16 godina odustaju od sporta,“ kaže Mitić.“Zamore se psihološki, fizički i materijalno. Normalno je da deca menjaju sportove tokom ranog života i da traže sebe i društvo. Nije u pitanju samo to što želi roditelj, pa ni samo dete. Onaj koji voli fudbal otići će na odbojku ako je tamo našao društvo koje mu odgovara.“
Od košarke se ne raste
Neki roditelji upisuju decu na košarku da bi porasla, dok visoke tate smatraju da će im sin previše porasti ukoliko rano počne da trenira ovaj sport.
„U košarci su najuspešniji oni koji su visoki, ali oni nisu porasli zato što su se bavili ovim sportom,“ objašnjava Mitić. „Ukoliko imate predispozicije da budete visoki to je korisno i za rukomet, odbojku, ali i mnoge druge sportove. Zabluda je i da su neki ljudi zbog gimnastike ostali mali.“
