„Ako dođe do podizanja kamatnih stopa, to će biti minimalno“
Podizanje kamatnih stopa ne bi trebalo da se očekuje pre narednog kvartala jer će se do tada pratiti situacija, a čak i ako dođe do toga, podizanje kamatnih stopa biće veoma blago, smatra profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
U intervjuu za BIZLife portal, profesor Grubišić, između ostalog, kaže da se može desiti da se inflacija sama od sebe umiri i da onda samim tim, neće biti potrebe za „hlađenjem tržista“ tom merom, ali da ipak preostaje da se sačeka proleće, odnosno drugi kvartal godine kako bi stanje stvari bilo jasnije.
- Iz NBS su najavili da će inflacija biti viša od ciljane i da će tako potrajati do polovine ove godine. Da li bi trebalo da nas brine i da li se i dalje može govoriti o tome da je ona privremena i od čega zavisi da li će se ona vratiti u ciljane okvire i kada?
Pratiće se situacija u ovom kvartalu, čekaće se april i gledaće se kolika je međugodišnja inflacija, kao vid prolaznog vremena pa će se vremenom preduzimati koraci – za sada se situacija samo prati.
- Očekuje se da će Američke Federalne rezerve (FED) krenuti da podižu referentnu kamatu od proleća 2022. godine kao odgovor na rastuću inflaciju i projekcije su da se očekuje čak tri povećanja stope u 2022. Od čega zavisi da li će uslediti promene kamatnih stopa, odnosno povećanja i kolika?
Mislim da postoje ta inflaciona očekivanja kao posledica kretanje cena globalne aktive na svetskom tržištu. To su nafta, energenti prvenstveno koji vuku i sezonske cene poljoprivrednih proizvoda. Pitanje je, Centralne banke za sada procenjuju, niko još niko nije „povukao nogu“, rečeno je FED će prvi, i ima najava već, a ostali prate.
Što se nas tiče, iz NBS je zvaničan stav da se neće podizati kamatne stope za sada do aprila, da će se sačekati da prođe ovaj kvartal, da se vidi da li će se inflacija sama od sebe umiriti kako ne bi bilo potrebno hladiti tržište.
Čeka se da se vidi kako će tržišta reagovati i ako ne bi smirila i ako se pokaze da su inflacioni trendovi trajnijeg karaktera, očekujem između drugog i trećeg kvartala da centralne banke počnu da reaguju, odnosno da počnu da hlade tržišta tako što će podizati blago kamatne stope.
- Šta će biti sa kreditima, na koji način bi se to moglo odraziti na kredite?
To ne treba da utiče na stvaranje panike i da bude obeshrabrujuće za korisnike kredita, jer će podizanje stopa biti blago u ovoj godini, možda po 0,25 ili 0,5 procentnih poena i to neće toliko uticati na referentne kamate. Može da se desi da skoči za jedan odsto euribor, a to znači da to ne bio bio mnogo dramatičnan skok rate, recimo, za neki stambeni kredit.
- Gotovo kao na pokretnoj traci u Srbiji se odvija preuzimanje banaka, kakva je budućnost bankarskog sektora, sledi li dalje ukrupnjavanje banaka? Šta to donosi, koje su prednosti, a šta eventualne mane? Da li očekujete da će banke zbog primene digitalnih tehnologija nastaviti da smanjuju broj ekspozitura i zaposlenih u njima?
Deluje da profitabilnost u bankarskom sektoru i prinosi koji zanimaju vlasnike nisu na nivou kao što su bili i mogu da opstanu i budu konkuretni samo veliki igrači. To je oligopolsko tržište na kome imate pet, šest banaka koje drže 80 odsto tržišta, mislim da tu manji igrači ne mogu da budu konkuretni odnosno da ne mogu da pariraju velikim igračima i budu konkurentni.
Imamo i dalje veliki broj banaka prema broju korisnika i veličini tržišta i očekujem da će se taj trend produžiti, ne tako brzo, možda ove ili sledeće godine još jedna ili dve banke najviše budu napustile tržište i to je trend koji mozemo da očekujemo – dalju koncentraciju, ukrupnjavanje.
Što se tiče digitalizacije, digitalna ekonomija i finansije, e-banking, očekujem da će uticati da se blago smanji broj zaposlenih kao posledica svega toga jer to jeste zbog prelaska na digitalno bankarstvo i ukrupnavanje. Neće biti ništa dramatično, ali prelaziće se sve više na digitalne opcije.
- Da li se može govoriti o tome da“ fintek“ preuzima primat, i da li predstavlja pretnju bankama, kakav je vaš utisak, kome klijenti više veruju?
Nesporno je da će konkurencija naterati banke da budu još više okrenute ka korisnicma, to je dobro jer tera sve i postojeće igrače da ponude širu lepezu i kvalitetnije usluge.
- Oblast digitalne imovine od nedavno je prepoznata u srpskom zakonodavstvu, što su najviše iščekivali oni koji trguju kriptovalutama, kojih je u Srbiji sve više. Iako to do sada nije ni bilo zabranjeno, kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Šta praktično zakon donosi, šta se menja i kako vidite budućnost te grane u Srbiji u narednom periodu?
Mislim da će regulativa još da se menja, i prilagođava potrebama tržišta suština je da transakcije budu što vidljivije i da budu predmet praćenja iz ugla centralne banke, poreskih organa. To je sutština. To je jedan broj korisnika koji je okrenut tom tržištu i tu vidi neke prednosti. Većina je svesna rizika koji postoje.
- Srbija je ove godine u zemlju vratila sve rezerve zlata čuvane u inostranstvu, ali je takođe odlučila i da kupuje dodatne količine. Šta to znači, zašto se to čini, da li je to možda na neki način, neka vrsta sigurnosti u slučaju većih poremećaja i pritisaka, odnosno globalnih nestabilnosti?
To su dve teme. Jedno je povećanje učešća zlata u deviznim rezervama, i to rade sve centralne banke. Ne mora se povlačiti u Srbiju, dovoljno je da ste investirali, nije bitno gde se zlato nalazi, bitnije je koja je struktura deviznih rezervi, odnosno gde se ulaže i koliko učestvuje zlato.
Naše devizne rezerve rastu i dostigle su rekordnih 14 milijardi neto, to je dobra vest, a to gde se drži i da li se povlači, to je procena rizika, u smisilu da li ga držati u zemlji, nekad je i populizam da kažete zlatne poluge su u Srbiji. Tako je svojevremeno predsednik Venecuele Ugo Čavez govorio: da narod zna da su devizne rezerve kod nas… To je manje bitno, bitnije je da se povećava učešće zlata, to rade i velike centralne banke.
Izvor: BIZLife/Jelena Andrić
Foto: Printscreen
