Izbori koji će uticati na ceo svet
U 2012. biće održani predsednički izbori u Rusiji, Francuskoj i Americi, čiji bi ishod mogao da ima značajan uticaj na globana kretanja u svetu.
U martu će se prvi na proveri naći Vladimir Putin, u aprilu Nikola Sarkozi, a krajem godine Barak Obama.
Veliku pažnju takođe izazivaju predsednički izbori u Egiptu, jer će sigurno ostaviti neizbrisiv pečat na dalja zbivanja u arapskom svetu.
U Kini predsedniku Hu Đintaou ističke mandat tako da će doći do redovne kadrovske smene na čelu partije i države.
Kada je reč o Rusiji, sve do decembarskih parlamentarnih izbora na kojima je vladajuća Jedinstvena Rusija pobedila, iako je u odnosu na prethodne izbore izgubila 25 odsto glasova, Putin je slovio kao neprikosnoveni kandidat za šefa države. On je i dalje favorit, mada se u međuvremenu suočio sa optužbama opozicije koja tvrdi da je na izborima za Dumu bilo nepravilnosti i kradje glasova.
„Kao kandidatu nije mi potrebna nikakva prevara. Želim da izbori budu najtansparentniji mogućni“, prenose agencije Putinovu izjavu.
Kako u ovom času izgleda, Putin nema ozbiljnijeg izazivača. Za ulazak u Kremlj, pored njega, boriće se njegovi stari rivali Genadij Zjuganov, Vladimir Zzirinovski, kao i tajkun Mihail Prohorov i Sergej Mironov.
Nikola Sarkozi će se, za razliku od Putina, naći na velikoj proveri. „Biće to njegov najveći izazov u dosadašnjoj karijeri“, slažu se politički analitičari u Parizu.
Ekonomska kriza nije mimoišla Francusku, pa je vlada morala da uvodi mere štednje i da produžava radni vek za odlazak u penziju. To je izazvalo nezadovoljstvo i proteste građana. Prva direktna opomena Sarkoziju stigla je u septembru prošle godine kada su socijalisti posle više godina ponovo osvojili većinu u Senatu.
Glavni rival Sarkoziju biće socijalista Fransoa Oland za koga se početkom decembra izjašavalo 60 odsto građana. Značajan broj glasova mogli bi da odvuku i Marin le Pen, liderka ekstremno nacionalističkog Nacionalnog fronta, kao i drugi kandidati sa desnice.
U Americi je upravo počela nominacija republikanskih kandidata za ulazak u Belu kuću. U ovom času najčešće se pominju Njut Gingrič, Ron Pol, Rik Peri, Mišel Bakman.
Predsednik Obama je na spoljnopolitičkom planu postigao značajne uspehe: povukao je vojnike SAD iz Iraka i konačno likvidirao „neprijatelja br.1“ SAD Osamu bin Ladena. Ali, izbori se u Americi tradicionalno dobijaju na domaćoj sceni, gde se sadašnji šef Bele kuće suočava sa ekonomskim problemima i ogromnim javnim dugovima, što će opozicija sigurno pokušati da iskoristi.
Prema najnovijim anketama „Volstrit Džornala“ i NBC- Njuz, Obama bi dobio 51 odsto glasova ako bi mu rival bio Gingrič (37 procenata). U slučaju ukoliko bi to bio umereniji konzervativac Mit Romni ta prednost bi bila mnogo manja (47:45 odsto).
Veliku pažnju izazivaju i predsednički izbori u Egiptu zbog višemesečne revolucije u tom delu sveta. Kao mogućni kandidati pominju se liberali Mahmud al Baradej i Amr Musa, ali posle pobede islamista na parlamentarnim izborima, sve opcije su u igri. U svakom slučaju, izbori u Egiptu udariće pečat na dalji razvoj u arapskom svetu.
