Za hranu uvek ima kupaca
Na koji način će Evropa pokušati da rešava ekonomsku krizu i hoće li „terapija za izlečenje“ podeliti zajednicu na dva „koloseka“ – pitanja su na koje bi odgovore želeli da znaju i naši izvoznici.
Pre svega zbog pada tražnje u zemljama koje grcaju u dugovima, ali i zbog mogućeg zatvaranja tržišta najjačih članica Unije. Toga je, bar delimično, svesna i srpska vlada, pa je smanjila očekivanja od izvoza. Umesto rasta od 14,9 odsto, sada predviđa 10,2 odsto.
Srbija najviše izvozi u Nemačku, Italiju i Bosnu i Hercegovinu. Prva na stavki izvoznih proizvoda su metali, a slede hrana i piće i hemijski proizvodi. Iskustvo ranijih recesija pokazuje da postoje proizvodi za kojima tražnja nikada ne prestaje.
– To su prehrambeni proizvodi i lekovi – smatra ekonomista Miroslav Zdravković. – Oni su neosetljivi na cene, sem berzanskih primarnih poljoprivrednih proizvoda. Tražnja za njima stabilno raste.
Šta čeka metalsku industriju već se nazire. Pad se desio kod izvoza gvožđa i čelika, što su mnogi i očekivali. Taj trend, kažu stručnjaci, zavisiće od tražnje u drugim zemljama za industrijskom robom i pada cena primarnih proizvoda.
– Polovina našeg izvoza je industrijska roba, a druga polovina su primarni proizvodi i gvožđe i čelik – kaže ekonomista Miroslav Zdravković. – Prva polovina reaguje na pad tražnje, a druga na pad svetskih cena. Dolazi do promene strukture industrijske robe koja ide u izvoz. To je posledica grinfild ulaganja, pa sada izvozimo auto i električne delove. U drugoj grupi raste izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i sve je to posledica povećane tražnje u Rusiji i drugim zemljama. Tražene su srpske jabuke, kruške, breskve, kajsije, višnje, trešnje.
Naši proizvođači svakako će osetiti na svojoj koži buru u Italiji. Trenutno u ovu zemlju najviše izvozimo ploče, limove, hulahop čarape i delove obuće, ali bi kriza u ovoj zemlji mogla da promeni strukturu.
– Sve zavisi od dinamike dolaska pratećih firmi „Fijata“ – kaže Zdravković. – Ukoliko one počnu da proizvode, ne samo za kragujevačku fabriku, već i za druge, imaćemo rast izvoza u Poljsku, Italiju i u druge zemlje. Znači, moguće su promene u strukturi, ali je i dalje neizvesno koliko će biti dubok pad, i odakle će se još javiti recesioni udari.
