(FOTO) Ko su najgori šefovi u istoriji?
Deseti krug pakla možda ne postoji, ali sigurni smo da bi Dante u njega smestio loše šefove. Oni su zli, bezobzirni i okrutni, a ako ste mislili da je vaš šef bezobziran jer traži da radite svoj posao, nakon ovoga ćeš ga voleti. Nije lako biti šef, no čini se kako su ovi stvarno preterali.
Naomi Kembel
Poznata po agresivnom ponašanju, Naomi kao da misli kako joj je sve dozvoljeno, a već je mnogo puta bila na sudu zbog napada na druge ljude. Jedno suđenje donelo jooj je kaznu od pet dana društveno korisnog rada, a čini se kako je to baš i nije promenilo. Njeno najdraže oružje je telefon: fiksni, bežični ili mobilni optočen kristalima, ovoj lepotici je sasvim svejedno, a voli vređati sve. Na udaru njenog besa našli su se razni profili ljudi, od čistačica, asistenata, vozača, pa čak i savetnik protiv drogiranja.
Džordž Pulman
Ovaj američki industrijalac bio je pravi dobročinitelj: za svoje zaposlene izgradio je celo naselje, koje je imalo sve potrebno za život, pa čak i crkvu i knjižaru. No niko nije slutio da je njihov šef zli genije: Pulman je kontrolisao je ceo grad i ubirao profit. Kada je svojim zaposlenima snizio plate, nije snizio i stanarinu koju je inače odbijao od plate svojih zaposlenih koji na kraju nisu imali novca ni za puko preživljavanje.
Mardž Šot
Izvršna predsednica bejzbol kluba Cincinatti Reds nije zazirala od vređanja po rasnoj osnovi bilo koje osobe. Kada je jedan od sudija tokom utakmice umro od srčanog napada na terenu, Mardž je ljutito izjavila: „Jutros sneg, sada još ovo. Osećam se prevareno“. Suspendovana je 1996. godine, nakon što je izjavila da je Adolf Hitler bio dobar na početku te da se kasnije pokvario.
Maks Blank i Isak Haris
Kompanija Triangle Shirtwaist Co. ostvarivala je ogroman profit, a njene radnice, često imigranti, radile su preko celog dana za sitan novac. Pohlepni šefovi nisu hteli ništa da prepuste slučaju, pa su se pobrinuli da radnice slučajno ne odnesu koji komad robe sa posla tako da su ih držali zaključane. Ova, već sama po sebi okrtuna činjenica, dobila je još strašniji epilog 25. marta 1911. nakon izbijanja požara u fabrici. Zaključane sa spoljne strane, radnice nisu mogle da pobegnu od vatrene stihije, a posebno su bile ugrožene one na osmom spratu, jer tadašnji vatrogasni kamioni nisu imali merdevine koju mogu da dosegnu ovu visinu. Rezultat je 146 mrtve osobe, i optužnica za ubistvo iz nehata za šefove, koji su se na kraju izvukli.
