Kraj KAPITALIZMA LEŠINARA: Slučaj GameStop ili kako su AMATERI nadmudrili VUKOVE?
Vrednost akcija američkog lanaca za prodaju video igara i kompjuterske opreme GameStop dostigla je rekordnu vrednost od deset milijardi dolara usled „berzanske bitke“ koja se odvija između dve grupe investitora, prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije.
Naime, mali investitori, okupljeni na jednoj grupi foruma Reddit, suprotstavili su se vukovima sa Volstrita, tako što su zajedničkim snagama počeli da podižu cenu akcija GameStop-a i drugih kompanija kako bi nadmudrili šortselere.
Šta je to shortselling?
To je način zarađivanja novca klađenjem da će cena akcija određene kompanije pasti.
Recimo da X (izmišljena kompanija) ima cenu akcije od 10 evra. Ako verujem da će cena akcija porasti, jednostavno ću kupiti akcije po ceni od 10 evra. Ako cena poraste na 15 evra, tada mogu da prodam svoje akcije i tako ću zaraditi 5 evra po akciji.
Šortovanje je malo komplikovanije. Ako očekujem da će cena akcije pasti, jer smatram da je ono člime se kompanija bavi osuđeno na propast, mogu da pozajmim akcije u X-u od nekoga ko ih ima, za malu naknadu. Ako je odmah prodam, zaradiću 10 evra.
(Colin Ziemer/New York Stock Exchange via AP)
Tada neću imati akciju koju sam pozajmio, ali ću morati da je vratim u dogovoreno vreme. Zato čekam da cena akcije X padne na 5 evra, a zatim je kupujem i vraćam jednu akciju osobi od koje sam pozajmio akciju.
Tada je dug vraćen, a meni ostaje 10 dolara za koliko sam prodao akciju, minus 5 dolara po kojoj sam je opet kupio. Tako da mi u džepu čisto ostaje 5 evra koje sam zaradio tačnim predviđanjem pada cene akcije.
Šta može da krene po zlu?
Ako je moje predviđanje netačno i akcije kompanije X skoče, tada nastaje problem. Akciju koju sam pozajmio prodao sam za 10 evra, ali ako joj se vrednost poveća na 100 evra, moraću da potrošim 100 evra da bih vratio akciju osobi od koje sam je pozajmio. Tada bih izgubio 90 evra.
Teoretski, gubici pri pogrešnoj proceni mogu da budu neograničeni, jer ne postoji definisani maksimum do kojeg vrednost akcija može da skače.
Šta se dogodilo sa GameStop-om?
U ovom slučaju, korisnici Reddita u grupi „wallstreetbets“ koja trenutno ima više od šest miliona članova primetili su da su hedž fondovi, uključujući i Melvin Capital, probali da iskoriste pad cena akcija lanca prodavnica zbog koronavirusa i kupili su veliki broj akcija u GameStop-u po 6 dolara očekivajući njihov dalji pad.
Zbog toga su odlučili da kazne vukove sa Volstrita i krenuli su da kupuju akcije GameStop-a čime je vrednost akcija krenula da skače.
Sada hedž fondovi nemaju izbora nego da kupe od njih da bi vratili pozajmljene akcije, kako bi ograničili potencijalne gubitke, ali po 50x većoj ceni nego što su prodali. Ali ta kupovina forsira cenu akcija još više pogoršavajući njihov položaj.
(AP Photo/Mark Lennihan, File)
To se i desilo pre par dana, i fondovi su na gubitku nekoliko milijardi dolara. A ovi sitni su zaradili, neko i po par miliona.
Akcije GameStop-a pale su za 44% nakon što su internet usluge poput Robinhood i Trading 212 blokirale trgovanje akcijama ove kompanije, ali samo nakratko.
Na kraju trgovanja u četvrtak, akcije ove kompanije vredele su 193,60 dolara, ali su se ponovo oporavile u trgovanju van radnog vremena kada su porasle za više od 61% i dostigle 311,99 dolara.
Neverovatni dobici naveli su američke regulatore da preispitaju situaciju jer ih brine porast malih investitora koji se organizuju na internetu.
(AP Photo/Patrick Sison)
Izvršni direktor kompanije Robinhood rekao je da je postupio „preventivno“ kako bi zaštitio poslovanje i svoje kupce od potencijalnih gubitaka, kao i da nijedan hedž fond nije podstakao taj potez.
Platforma je sada saopštila da se ograničeno trgovanje akcijama GameStop-a može nastaviti od petka.
Da li ovo zaslužuju šortseleri?
Hedž fondovi nisu baš omiljeni ljudi na svetu, s obzirom na to da zarađuju ogromne količine novca, često uz nemilosrdno zanemarivanje kompanija.
Tokom finansijske krize, šortovanje je postalo početna reč za kapitalizam lešinara. Hedž fondovi su optuženi da su namerno praktično uništavali kompanije koje su mogle da „prežive“ kako bi zaradili ogromne količine novca.
Nekoliko nacionalnih finansijskih regulatora širom sveta uvelo je privremene zabrane šortovanja ili čak potpune zabrane takve prakse.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta AP
