Reciklažu reklamnih panoa radi samo jedno preduzeće
U Srbiji reciklažu velikih reklamnih panoa (banera) trenutno radi samo ekološko socijalno preduzeće eko BaG, koje od tog štampanog plastificiranog materijala, nakon isteka reklamnih kampanja, pravi torbe i druge upotrebne predmete.
Predsednik udruženja eko BaG i idejni tvorac jedinstvene krojačke radionice u Srbiji Miodrag Nedeljković rekao je agenciji Beta da i dalje želi da promoviše društveno odgovorno poslovanje radeći sa materijalima pogodnim za reciklažu i istovremeno angažujući žene starije od 55 godina koje su ostale bez posla. Nedeljković je istakao da u Srbiji takav otpad po zakonu ne sme da se baca nekontrolisano, ali istovremeno u zemlji još uvek ne postoji mesto na kome bi se recilirala takva vrsta plastike sa primesama pamuka, a čije vreme poluraspada traje hiljade godina.
„Zbog toga je značaj eko BaG-a, koji zbrinjava takav otpad još veći“, kazao je Nedeljović, ali je izrazio žaljenje što radionica u Beogradu, u kojoj je trenutno angažovano pet žena, mesečno može da preradi najviše do 100 kvadratnih metara iskorišćenih reklamnih panoa.
Prema njegovim rečima, „samo se u Beogradu mesečno, nakon što se završe reklamne kampanje, sa bilborda skine i do 10.000 kvadratnih metara štampaniog plastificiranog materijala, koji je pogodan za izradu najrazličitijih predmeta“. On je kazao da ideja recikliranja reklamnih panoa nije nova i da je već uspešno primenjena u Španiji kada je pre nekoliko godina Madrid bio kandidat za Olimpijske igre. Tada je napravljen baner dužine nekoliko stotina metara, a predmeti napravljeni na sličan način od ovog materijala dostizali veoma visoku cenu.
„Oglašivači po isteku kampanje nisu znali šta da rade sa kilometarski dugačkim banerima pa su došli na ideju da od štampane plastčne folije prave torbe, kabanice za kišu, futrole za mobilne telefone i cirade za automobile“, kazao je on.
I radionica u Beogradu je do sada izradjivala torbe, novčanike, cirade za automobile i motore, pernice, futrole za mobilne telefone, kabanice, strunjače za gimnastiku, koje su naručivale velike kompanije i festivali, koji su poklanjajući te predmete na zanimljiv način nastavljali svoje reklamiranje.
„Kao društveno odgovorno preduzeće, koje radi već više od 2 godine, od početka angažujemo žene koje su u vreme tranzicije ostale bez posla ili su postale tehnološki višak“, kazao je Nedeljković.
Kako je dodao, nakon dobrog iskustva u Beogradu, razmišlja se da se slična radionica otvori i u Nišu.
Značaj Eko bega je prepoznao i Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda koji je donirao sredstava koja su poslužila za kupovinu mašina i opreme. Nova donacija od 634.000 dinara stigla je pre nekoliko dana i poslužiće za inoviranje proizvodnje.
