Vreme sve više utiče na zdravlje
Sve veća učestalost meteoropatije, odnosno zdravstvenih tegoba izazvanih atmosferskim prilikama, pripisuje se rupama u ozonskom omotaču zbog kojih su promene vremena postale nagle i intenzivne, ali i savremenom načinu života, tvrde sa Instituta za klimatološku medicinu u Milanu.
„Meteoropati su obično ljudi koji život doživljavaju vrlo emotivno, katkad i preterano, depresivni ljudi. Takva ‘neurološka nestabilnost’ sve je učestalija zbog stresnog načina života“, tvrdi dr Anđeliko Brunjoli.
Vremenske promene pogađaju i one koji pate od hroničnih bolesti. Srčani bolesnici, astmatičari i neurološki bolesnici s izraženim simptomima glavobolje, neraspoloženja i razdražljivosti najosjetljiviji su na nagla zatopljenja, naročito u jesenjim i zimskim mesecima. Prvi simptomi obično se pojavljuju dan, dva pre promjene vremena. Najčešće su to potištenost, iscrpljenost, slabost, povišeni pritisak, želja za ostankom u kući, bolovi u mišićima i zglobovima, tegobe s disanjem, osjćaj težine u želucu te ubrzan rad srca.
Simptomi prolaze nakon promene samog vremena. Češće pogađaju ljude nakon pedesete ili šezdesete godine. Dr Brunjoli meteoropatama preporučuje biljna sredstva za smirenje, kao što su lipov čaj ili kapi valerijane.
Kiša
Za vreme kišnih perioda infekcije koje se prenose vodom znatno su češće, naročito one izazvane bakterijom ešerihije koli. Osim toga, bolesti su javljaju jer zbog lošeg raspoloženja pada imunitet te ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorima. Visok postotak vlage nakon kiše izaziva glavobolje i probleme s disanjem.
Sneg
Srčanim bolesnicima ne preporučuje se naprezanje tokom zimskih dana, jer na primer čišćenje snega kao kombinacija napora i sužavanja krvnih sudova na hladnoći mogu prouzrokovati srčani udar.
Magla
Lagana izmaglica utiče na povećanje asmatičnih napada. Istraživanja su pokazala da je sumaglica okidač za čak 70 odsto napada astme. Vlažno vreme popraćeno maglom ili kišom takođe povećava rizik od infekcije uha.
Vreme je uzročnik polovine glavobolja
Očekuju li se, na primer, drastično zahladnjenje ili pad pritiska, ljudi s hroničnim oboljenjima moraju biti posebno oprezni jer svaka nagla promena vremena će es snažno odraziti na njihovo zdravlje, ali će uticati i na fizičko stanje zdravih ljudi. Više od polovine glavobolja izazvano je vremenom, a za svaku treću glavobolju kriva je promena vlage i temperature. Veća koncentracija vlage u vazduhu izaziva nesanicu, kostobolju i aktivnije delovanje virusa koji napadaju disajne puteve. Simptomi nekih vrsta anemije izraženiji su kada je vlažnost vazduha niska, a brzina vetra velika.Niži vazdušni pritisak usporava mentalne sposobnosti, otežava koncentraciju i pamćenje. Bolovi u zglobovima i simptomi osteoartritisa jači su kada su tlak i temperatura niski.
Vetar
Vetar ima velik uticaj na zdravlje kod čak trećine ljudi. Vetrovito vreme utieče na raspoloženje, izaziva glavobolje, depresiju i nesanicu, a češće su i pojave prehlade, gripa, kao i upala kože. Naročito negativan uticaj na psihičko zdravlje imaju topli vetrovi, ali takvo vreme se lakše podnosi ukoliko izađete u prirodu.
Sunce
Sunčano vreme dokazano poboljšava raspoloženje. Osim toga, kada je nebo plavo, samopoštovanje i samopouzdanje su znatno veći, ljudi su odvažniji, poduzetniji i skloniji avanturizmu, pokazalo je britansko istraživanje. Ipak, velike letne vrućine pogoršavaju probleme sa srcem i disanjem, a naglo otopljenje bitno povećava i rizik od nasilničkog ponašanja.
Oluja
Dolazak oluje prvi osećaju reumatičari jer im olujno vreme pojačava bolove. Čak i kod zdravih ljudi ovakvo stanje u atmosferi može izazvati glavobolju, migrenu i promenu raspoloženja. Napadi astme najčešće se pojavljuju kroz sat vremena od početka oluje. Pojavljuju se glavobolje i migrene, a nagle promene vazdušnog pritiska izazivaju razdražljivost.
