Kako bankari Wall Street-a vide „okupatore“
Javno, bankari izjavljuju da shvataju zašto su ljudi besni na Wall Street, ali i da ih demonstranti koji su im se utaborili na pragu pogrešno shvataju. Ali, kada razgovaraju međusobno i u privatnosti, priča se menja iz korena. „Ljudi nas uglavnom smatraju hordom koja želi samo seks, droge i rock’n’roll“, izjavio je jedan menadžer hedž fonda.“Ovo nije ustanak srednjeg sloja“, dodao je jedan bankar.
„To su ekstremne skupine. To su ljudi koji imaju previše slobodnog vremena.“ Iako su zasad mirni, protesti ispred podružnica banaka Bank of Amerika, Chase i Wells Fargo od San Franciska do Peoria u Ilinoisu sablasno su nalik onima koje svakodnevno viđamo pred zgradama Citibanka u Atini, Hong Kongu i drugim gradovima u inostranstvu, piše New York Times, a prenosi portal Poslovni.hr.
Kako se protesti okupljeni pod zajedničkim nazivom „Okupirajmo Wall Street“ šire i na druge gradove, postavlja se otvoreno pitanje: Shvataju li bankari što je posredi?
Neki s Wall Streeta posmatraju demonstrante s prezirom. Drugi, pak, tvrde da saosjećaju s njihovim patnjama, ali su zbunjeni i ne znaju što bi oni sami trebali učiniti da bi ih olakšali.Nekolicina se oseća kao da su lično napadnuti. Tvrde da bi im ljudi trebali biti zahvalni. „Što mislite, ko plaća porez?“, upitao je jedan dugogodišnji broker. „Finansijske usluge su jedna od poslednjih funkcionalnih delatnosti u ovoj zemlji. Moramo prihvatiti da nam to ide od ruke. Ako želite da preduzeća i dalje unajmljuju usluge iz inostranstva, samo nastavite napadati finansijski sektor. Ovo napolju je tek šačica nezadovoljnih.“Bankari uglavnom odbacuju demonstrante kao lakoverne i neupoznate sa stvarnim stanjem stvari. Ali, retki su to spremni javno priznati. „Ko god ih javno prozove, kao da je sebi stavio metu na leđa“, rekao je onaj menadžer hedž fonda. Džon Paulson, div hedž fondova koji je zaradio milijarde na finansijskoj krizi, odnosno hipotekarnom tržištu tokom krize, jedna je od retkih izuzetaka.
„Najbogatijih jedan posto stanovnika Njujroka plaća preko 40 posto poreza na dohodak, čime svima u ovoj gradi i državi omogućuju znatne dobrobiti“, izjavio je. Demonstranti se žale na bezbroj stvari, iako mnogi od njih upravo Wall Street vide kao najsnažniji simbol nejednakosti i „ekonomske nepravde“ koju osuđuju. Mnogi su ogorčeni zbog spašavanja banaka dok se vrši zaplena imovine njihovih klijenata i zbog bogatih bonusa i otpremnina koje su banke delile nedugo nakon izbijanja krize.“Wall Street i dalje potcenjuje ljutnju građana i glasača„, smatra Daglas J. Eliot, bivši investicioni bankar, danas predavač pri ustanovi za javnu politiku Brookings Institution u Vašingtonu.Bankari tvrde da proteste smatraju reakcijom na visoku stopu nezaposlenoti i polagan rast, koji muče američku ekonomiju još od 2008. godine. Bez zajedničke koherentne poruke, rulja će se na kraju razići, smatraju menadžeri s Wall Streeta, osobito sad, kad počne hladnije vreme.“Mnogi smatraju da je to mnogo buke nizašta“, rekao je jedan finansijski službenik.
Tek nekolicina pripadnika finansijske industrije izašla je iz svojih redova i izjavila kako delimično shvata bes javnosti.Vikram S. Pandit, izvršni direktor Citigroupa, čak je rekao da će rado porazgovarati s demonstrantima kad god odluče navratiti.Zadatak demonstranata je da nas drže „odgovornima za smisleno finansijsko upravljanje i da nas nastave ispitivati što i kako radimo“.
