Četvrtina građana nije svesna opasnosti od oboljevanja
Više od polovine građana smatra da domaće zdravstvne ustanove nisu dovoljno tehnološki opremljene za rano dijagnostikovanje bolesti i lečenje, rezultat je istraživanja „Odnos građana Srbije prema zdravlju“, koje je danas predstavila Kompanija „Filips“. Istraživanje je pokazalo da 64 odsto građana Srbije misli da je njihovo zdravlje dobro ili odlično, dok čak četvrtina uopšte nema svest o opasnostima od bilo kakvih oboljenja.
Ipak, 71 odsto veruje da pravovremeno postavljenje dijagnoze može produžiti život.
Nešto manje od četvrtine ispitanika brine o kardiovaskularnim bolestima i srčanom udaru, dok samo 3,5 odsto onkološka oboljenja vidi kao „potencijalnu pretnju“ zdravlju u narednih pet godina.
Podaci Instituta za javno zdavlje „Batut“, međutim, kako je istaknuto na skupu u Hotelu „Hajat“, govore da ima mnogo više razloga za brigu, jer je skoro 50 odsto smrtnih slučajeva uzrokovano kardiovaskularnim bolestima, a više od 20 odsto onkološkim oboljenjima.
Pored istraživanja o odnosu građana prema zdravlju, u okviru studije koju je „Filips“, povodom obeležavanja 120 godina postojanja, sproveo u 10 zemalja centralne i istočne Evrope, u Srbiji je obavljena i anketa o kvalitetu života u gradovima Srbije. Iz perspektive ispitanika, od koji se blizu dve trećine u svom gradu bolje oseća danju nego noću, da bi grad bio atraktivan za život, pre svega, mora da pruži osećaj sigurnosti i bezbednosti. Na listi prioriteta koji bi poboljšali život u gradovima Srbije su, prema istraživanju, čistoća i upravljanje otpadom, troškovi života, cena potrošačke korpe, javni prevoz, putevi, parking, pristup zdravstvenim uslugama, škole, parkovi i prostor za rekreaciju. Građani su Beograd i Novi Sad znatno lošije ocenili kao mesto za rad nego kao mesto za život, a trećina je zaključila da bi lokalni organi vlasti trebalo da imaju veću ulogu u stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta. Isti procenat smatra da grad u kome žive ima skroman ekonomski potencijal.
Istraživanje je za Kompaniju „Filips“ sproveo CESID po sistemu reprezentativnog uzorka.
