Hrvatska juha menja supu na Kosovu
Posle bugarskih privrednika, u Prištinu su došli i hrvatski, u nadi da će preuzeti 450 miliona dolara vredan kolač koje su do sada držale kompanije iz Srbije.
Biće sve više juhe a sve manje supe na Kosovu. To je jedan od rezultata embarga na srpsku robu zbog čega je počeo trgovinski rat za kosovsko tržište.
Zajedno sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor, u poseti Kosovu je i grupa hrvatskih privrednika koji sagledavaju mogućnosti investiranja na Kosovu nakon zabrane uvoza robe iz Srbije na Kosovo.
„Ja sam izuzetno zadovoljna što je sa izaslanstvom Vlade došlo oko 70 predstavnika hrvatskih kompanija“, rekla je Jadranka Kosor i dodala da očekuje da već danas budu dogovoreni neki novi poslovi.
Premijer Kosova Hašim Tači je izjavio da su vrata Kosova otvorena za hrvatske kompanije i pozvao ih je da se snažnije angažuju na razvoju ekonomske saradnje između dve strane. „Hrvatska je saveznička država, prijateljska zemlja našeg naroda. Ovo je prirodno prijateljstvo, ne samo zbog naše prošlosti u ratu za slobodu, ali i zbog naše zajedničke vizije prihvatanja evroatlantskih integracija“, rekao je Tači
Sa druge strane, u Vladi Srbije očekuju da će rešenje trgovinskog spora Beograda i Prištine biti rešeno dijalogom i da neće potrajati dugo, jer u suprotnom srpske kompanije će ostati bez milionskih profita u ovoj godini.
Jurij Bajec, savetnik premijera Srbije, objašnjava da sadašnjim stanjem gube i Srbija i Kosovo. On očekuje da će se javiti drugi interesenti za to tržište, ali dodaje da „transportni troškovi daju poziciju da Srbija može dobro da trguje“ iako se plaši da trgovina ne pređe u sive kanale.
Bajec je napomenuo i da je srpska roba tražena u južnoj srpskoj pokrajini i da i Albanci i Srbi vole srpsku robu. „Ako pitate na Kosovu i Albance i Srbe da li oni vole srpsku robu, da li su im jeftini građevinski materijali, da li je prihvatljiva cena prehrambenih namirnica, oni će vam odgovoriti potvrdno i da su cene prihvatljive“, rekao je Bajec.
Istovremeno, direktor koncerna Bambi-Banat Miroslav Miletić objašnjava da je „gubitak tržišta noćna mora svih proizvođača“.
Miletić kaže da je tržište Kosova bilo puno srpskih proizvoda i objašnjava da na njemu „postoji tradicija prisustva naših proizvoda i kada posmatramo sa stanovišta ekonomije to se tržište apsolutno ne razlikuje od tržišta centralne Srbije“.
On navodi da će „proći dosta vremena da se povrate naše pozicije koje su bile izvanredne“ i dodaje da veruje da će se nastavkom pregovora pronaći kompromis i da će se naša roba ponovo vratiti na to tržište.
Između Kosova i ostatka Srbije prekinut je bilo kakav promet robe. Procenjuje se da će, ukoliko embargo bude trajao do kraja godine, srpske kompanije ostati bez 250 miliona dolara.
Zoran Bojović iz Privredne komore Srbije kaže da je „potpuno normalno očekivati da kada su prazni rafovi i kada je nestašica na pomolu da na Kosovu traže zamensku robu“. On dodaje da je „normalno očekivati da sve zemlje u regionu u doba ekonomske krize pohrle i da iskoriste situaciju do koje je došlo na Kosovu i Metohiji“.
