Malinari nemaju poverenja u javna skladišta
Koncept skladištenja maline u javnim skladištima u Srbiji nije još zaživeo i proizvođači vrlo slabo koriste tu mogućnost, izjavio je danas za Tanjug predsednik Udruženja proizvođača maline „Vilamet“ iz Arilja Dragan Bogdanović.
On je rekao da malinari nemaju poverenja u javna skladišta u kojima bi mogli da čuvaju malinu kada joj je niska cena i čekaju bolje vreme i cenu za prodaju.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i trgovine, u javnim skladištima je od raspoloživih 2.950 tona uskladišteno svega 103 tone maline ili 3,5 odsto, od čega je u Arilju kapacitet skladišta 900 tona, a uskladišteno je svega 12 tona malina ili 1,33 odsto.
Stručnjaci i predstavnici resornog ministarstva smatraju da bi proizvođači maline trebalo što više da koriste mogućnost skladištenja tog voća u javnim skladištima u momentu kada je velika ponuda i niža cena i čekaju povoljniji momenat za plasman tog voća na domaće i strano tržište.
Osvrnuvši se na prošlonedeljni protest malinara iz Arilja i postignuti dogovor sa hladnjačarima da početna otkupna cena maline sa 90 bude povećana na 100 dinara, Bogdanović je rekao da je tim rešenjem napravljen pomak i nađeno kompromisno rešenje.
Većina malinara iz Arilja smatra da je to početna otkupna cena od 100 dinara za kilogram optimalno rešenje u trenutku kada je smanjena potražnja i cena maline na svetskom tržištu.
Prošle godine početna otkupna cena maline u Srbiji kretala se 126 dinara po kilogramu da bi dostigla 150 dinara dok se lane na svetskoj pijaci za malinu „rolend“ moglo dobiti između 2,05 do 2,2 evra po kilogramu. U julu ta ista vrsta maline na svetskom tržištu koštala je 1,40 evra za kilogram.
Bogdanović je napomenuo da početna otkupna cena od 100 dinara po kilogramu važi samo za ariljske malinare i da se proizvođači iz drugih krajeva naše zemlje interesuju kako da ostvare tu cenu.
