Srbija zatrpana medicinskim otpadom
U zdravstvenim ustanovama u Srbiji nagomilano je nekoliko stotina tona lekova kojima je istekao rok, a za uništavanje u inostranstvu, trebalo bi izdvojiti tri do pet evra po kilogramu! Najveći deo tog farmaceutskog otpada potiče još iz donacija, kada su u Srbiju, među poklonima, stizali i neupotrebljivi lekovi kojima je prošao rok, i već 20 godina čeka uništavanje!
Svake godine se u zdravstvenim ustanovama nakupi još po četiri i po do pet tona infektivnog otpada. Dr Elizabeta Paunović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, kaže za „Novosti“ da se, prosečno, po jednoj usluzi u domu zdravlja ili ambulanti stvori oko 10 grama, a po bolničkom krevetu dnevno oko 250 grama medicinskog otpada.
– Taj otpad se skladišti u zdravstvenim ustanovama, obično u posebnim skladištima ili prostorijama, odvojen od ostalih lekova, zauzima prostor i čeka konačnu odluku i mogućnost da se adekvatno zbrine – objašnjava dr Paunović. – Prostorije su zaključane, a lekovi adekvatno obeleženi kao farmaceutski otpad. Jedina mogućnost je da se on izveze, jer naša zemlja nema insinerator za spaljivanje farmaceutskog otpada.
Samo u Institutu „Torlak“ uništavanje čeka više od 600.000 doza vakcina protiv virusa H1N1, koje su tokom epidemije svinjskog gripa nabavljene za oko osam evra po dozi.
– Po nalogu RZZO i Ministarstva zdravlja, Institut „Torlak“ je vratio sa terena sve neupotrebljene doze vakcina H1N1, i kod nas je sada, u apsolutno sigurnim i bezbednosnim uslovima, uskladišteno 638.030 doza sa isteklim rokom važnosti – kaže za „Novosti“ dr Branislav Lazić, direktor „Torlaka“. – Te vakcine, zajedno sa pakovanjem, teške su 1.058 kilograma i sada čekamo instrukcije od RZZO i Ministarstva zdravlja, koji su vlasnici ove vakcine, da započne proceduru i njihovog uništenja u inostranstvu.
Zajedničko istraživanje Ministarstva zdravlja, u okviru projekta upravljanja medicinskim otpadom, koji finansira EU, i Komore biohemičara, pokazalo je da se samo u biohemijskim i mikrobiološkim laboratorijama u Srbiji, uključujući i privatne, skladišti 14 tona infektivnog medicinskog otpada.
Izvoz lekova na uništavanje, najčešće u spalionice u Austriji, Nemačkoj i Mađarskoj, u Srbiji obavljaju privatne kompanije. Dr Paunović kaže da je strategijom upravljanja otpadom od 2010. do 2019. godine predviđena izgradnja insineratora, spalionice za medicinski otpad.
– Ova oblast kod nas još treba da se unapređuje, kaže dr Paunović. Kada smo 2007. godine, uz podršku EU, započeli uspostavljanje sistema upravljanja medicinskim otpadom, 56 ustanova u državnom sektoru opremljeno je autoklavima za tretman infektivnog medicinskog otpada, a sada u zdravstvenoj mreži imamo 110 autoklava. Uz opremanje je obučavan i kadar za upravljanje medicinskim otpadom.
RADIOAKTIVNO PET ODSTO
Infektivni otpad čini oko 20 odsto ukupnog medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama, ali zahteva posebnu proceduru zbrinjavanja,kaže dr Paunović. Još oko pet odsto ukupnog otpada je opasan: hemijski, radioaktivan, citotoksični, a ostalo je bezopasan, najčešće komunalni otpad.
