Nemaju gde sa dobrim rodom
Sa više od 370 hladnjača srpski proizvođači muku muče sa smeštajem svoje robe. Najviše hladnjača za jagodičasto voće. Povrće se skladišti samo u Vojvodini
U Srbiji, kako se procenjuje, trenutno ima više od 370 hladnjača, u koje može da se uskladišti i više od pola miliona tona robe. Najvećim delom su, međutim, u pitanju „specijalizovane“ hladnjače, u kojima se skladište i duboko zamrzavaju jagodičasto voće, višnje i šljive. Onih, namenjenih za rashlađivanje, skladištenje, a zatim i pakovanje drugih vrsta voća ima desetak, dok je hladnjača u kojima se može uskladištiti povrće još manje, i sve su smeštene u Vojvodini.
Upravo zbog toga, sve češće se mogu čuti glasovi povrtara, koji se žale da moraju da prihvataju i ucene prekupca, pošto svoju robu jednostavno nemaju gde da uskladište da bi sačekali bolju cenu.
– Hladnjače u Srbiji, posebno za jagodičasto voće, u vrlo dobrom su stanju, i njih ima najviše. U svima je, zbog zahteva inostranih kupaca, uveden ceo niz standarda kojima se kontroliše bezbednost hrane – objašnjava Evica Mihaljević iz Udruženja „Plodovi Srbije“. – ULO hladnjače, u kojima se ne zamrzavaju već rashlađuju i čuvaju druge vrste voća, takođe su u odličnom stanju, pošto su građene unazad pet godina.
Slične kapacitete, ističe Mihaljevićeva, trebalo bi podići i za skladištenje, ali i doradu i pakovanje povrtarskih proizvoda.
– Hladnjača za povrće imamo veoma malo, i sve su smeštene u Vojvodini – objašnjava Mihaljevićeva. – Bilo bi dragoceno da država podrži proizvođače povrća u izgradnji ovakvih kapaciteta.
Miladin Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, objašnjava da do problema sa kapacitetima u hladnjačama u Srbiji dolazi zbog više razloga.
– Glavni razlog je nedostatak rejonizacije u poljoprivredi – ističe Ševarlić. – Kod nas se povrće i voće gaje tamo gde bi trebalo da se gaje ratarski proizvodi i industrijsko bilje, pa je samim tim teško podizati kapacitete za skladištenje.
Uz ovo, napominje Ševarlić, poljoprivrednicima velike probleme stvaraju hladnjače malih kapaciteta, pošto one samo povećavaju cenu proizvoda.
– Hladanjača manja od 5.000 tona jednostavno se ne isplati – kaže Ševarlić. – Troškovi održavanja, energenata i standarda koji su potrebni da bi manja hladnjača mogla da radi, jednostavno su preveliki.
Ulaganje
Jedna od najsavremenijih ULO hladnjača u Srbiji podignuta je na plantaži jabuka „Delta agrara“ u Čelarevu. U njenu izgradnju uloženo je 10 miliona evra, kapacitet joj je 6.000 tona jabuka, u njoj je primenjen sistem čuvanja jabuka u manjim komorama, bez prisustva kiseonika i na temperaturi od jednog stepena.
