Slučaj Takovo: Ko kaže da je pljačka?

Privrednici sumnjaju u iskrenost Rodoljuba Draškovića, koji tvrdi da se odselio zbog loših uslova poslovanja. Vukadinović: Priče o ulaganju 600 miliona evra u Srbiju su za malu decu


Odlazak Rodoljuba Draškovića, vlasnika „Svislajon Takova“ iz Srbije, pokrenuo je polemike jesu li uslovi poslovanja u zemlji nepodnošljivi za domaće investitore. Skupi krediti, dinar koji oscilira i čiju je vrednost nemoguće tačno ukalkulisati u poslovne planove, porezi, doprinosi i takse, koji bi morali biti manji, su stvari na koje se redom žale domaći privrednici. Većina, međutim, smatra da oni nisu povod Draškovićeve selidbe.

Komercijalna banka je pre dve nedelje, na osnovu presude Apelacionog suda, blokirala račun „Svislajon Takova“, i to zbog nevraćenog duga od ukupno 1,23 milijarde dinara. Vlasnik kompanije Rodoljub Drašković je tada objašnjavao da je spor trajao od kada je on preuzeo kompaniju 2003. godine, jer „Takovo“ nije priznavalo dug Komercijalnoj banci, napravljen još početkom devedesetih godina, i to, kako je rekao, na osnovu fiktivnih ugovora. Pre dva dana je, međutim, isplatio ukupno 11,2 miliona evra Komercijalnoj banci i sa porodicom, za prvo vreme, otišao u Zagreb. Poručio je da su njegove firme opljačkane i da pojedine državne institucije uništavaju srpsku privredu.

Dragoljub Vukadinović, predsednik uprave „Metalca“, takođe iz Gornjeg Milanovca, kaže da privrednici nisu prezadovoljni uslovima poslovanja i na to uvek ukazuju Vladi Srbije. Zbog toga, međutim, ne razmišljaju da odu iz zemlje.

– Kada je kupovao „Takovo“, Drašković je obećao da će od njega napraviti svetsku firmu – kaže Dragoljub Vukadinović. – To je bio ogroman kombinat, okosnica razvoja ne samo Gornjeg Milanovca nego čitave Srbije i zapošljavao je 3.800 ljudi. Sada ima 700 radnika koji rade u grču. Drašković bi mogao da napiše knjigu o tome kako se upropaštava uspešno preduzeće. Priče o ulaganju 600 miliona evra u Srbiju su za malu decu. On je zamenio italijansku licencu za eurokremove svojim izumom i to procenio na deset miliona evra. „Takovo“ je prodato pod sumnjivim okolnostima. Austrijska kuća je procenila da vredi više od 65 miliona dolara, a prodato je za tri do tri i po miliona dolara. Mi se žalimo i sugerišemo Vladi stvari koje ona treba da popravi. Žalimo se na visoke cene kredita, nestabilan kurs i poreze i doprinose, ali ne razmišljam o odlasku.

Ni počasni predsednik „Tarketa“, Nikola Pavičić, ne veruje u iskrenost prvog čoveka „Takova“, kada govori o razlozima svog odlaska.

– On ne prihvata odluku suda i to je glavni razlog njegovog odlaska – smatra Pavičić. – Nema poverenja u naše pravosuđe i nema strpljenja da sačeka odluku suda. Za njegove firme, koje su bile uspešne, ovi uslovi poslovanja nisu loši. Ima najmanji porez na profit. Država mu je omogućila da pod povoljnim uslovima izvozi svoje proizvode, koji su zaista dobri. Nema razloga da se žali, jer ima uspešne firme i imao je 12 miliona evra da plati dug. Nema razloga da se ljuti ni na državu, ni na Dinkića.

Gorka strepnja



Strah od otkaza i gubitka zarade za život uvlače se u Kompaniju „Takovo“ posle preseljenja u inostranstvo Rodoljuba Draškovića, vlasnika koncerna „Svislajon“, u čijem sastavu je i bivši prehrambeni gigant PIK „Takovo“. Drašković je, pre isplate celokupnog iznosa duga banci, pretio mogućim otpuštanjem 700 od preostalih 950 radnika, što se zasad nije desilo.

– U „Takovu“ je do privatizacije 2003. radilo 4.280 radnika, a sada radi jedva 950 – rekao je Rade Maksimović, predsednik Saveza samostalnih sindikata za milanovački atar, inače i sam bivši, dugogodišnji radnik „Takova“. – Hitna intervencija Vlade mora uslediti i zato što su sadašnji članovi Vlade Srbije 2003. učestvovali u prodaji „Takova“ Kompaniji „Svislajon“. Premijer Mirko Cvetković tada je bio direktor Agencije za privatizaciju, preko koje je prodato „Takovo“, potpredsednik Vlade Božidar Đelić postao je predsednik Upravnog odbora „Takova“ čim je 2003. privatizovano. Sadašnji pomoćnik ministra za energetiku, Milutin Prodanović, u to vreme i predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac, bio je predsednik tenderske komisije za prodaju „Takova“.
 
Banka nudila dogovor


Komercijalna banka je u više navrata inicirala dogovore o trajnom, vansudskom regulisanju finansijskih obaveza „Takova“. Još 2005. godine novim vlasnicima ponuđeno šest različitih modela otplate.

– Sve ponude od banke su vlasnici „Takova“ odbili, opredeljujući se da o međusobnim dugovanjima i potraživanjima ipak odlučuje sud – kažu u Komercijalnoj banci. – U vreme privatizacije „Takova“, kupci su bili veoma dobro upoznati sa stanjem imovine, potraživanjem, ali i obavezama, definisanim u procesu privatizacije kao „prezaduženost“, zbog koje je i cena od tri miliona evra, po kojoj je „Takovo“ kupljeno, bila na tom nivou. Dobijene „ponude“ za regulisanje duga bile su za banku potpuno neprihvatljive, jer su, pored pravne delikatnosti i nesprovodljivosti, bile i ekonomski nerealne i neutemeljene. Za otkup duga koji je sudski utvrđen, zatražen je ogroman diskont i otpis gotovo 80 odsto?!

Kako kažu u ovoj banci, predlozi o konverziji duga u kredit dezavuisani su aktivnostima vlasnika „Takova“, kroz pokretanje postupka revizije i najave uključivanja u ovaj spor međunarodnih institucija. Banka, u skladu sa svojom poslovnom politikom, ne pravi nikakve, pa ni kreditne, aranžmane sa strankama sa kojima je u sudskom sporu.

– Vlasnik „Takova“ je za samo dve godine, kada nije plaćao svoje kreditne obaveze, na ime dividendi sa računa „Takova“ isplatio 834 miliona dinara – kažu u Komercijalnoj banci. – Isplaćene dividende su skoro tri puta veće od iznosa koji je plaćen za kupovinu tog istog „Takova“?!


Proziva iz inostranstva 
 
Oko hiljadu radnika „Mitrosa“ šokirano je optužbama Rodoljuba Draškovića, njihovog gazde, zbog navodnih podmetanja u procesu privatizacije i podsećaju da je njihova propast počela onda kada je on kupio preduzeće. – Davno smo tražili od policije, sudova i lokalne samouprave da preispitaju privatizaciju „Mitrosa“ od strane Rodoljuba Draškovića, pošto smo uočili mnoge propuste prilikom kupovine fabrike – kaže Toplica Perić, bivši radnik. – Umesto da država njega pita za haos i mućke koje je ostavio, sada on, iz inostranstva, proziva i optužuje državu.