CG: Poljoprivrednici ulažu najviše u mehanizaciju

Na adresu Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja protekle sedmice pristiglo je više od stotinu zahteva za podršku investicija, u iznosu od 50 odsto njene vrednosti, koja se ove godine realizuje kroz MIDAS projekat na potpuno nov način.

Crnogorski poljoprivrednici najviše su zainteresovani da im država prepolovi troškove za nabavku nove poljoprivredne opreme i mehanizacije, kako bi unapredili svoju proizvodnju. Ovo se može zaključiti iz spiska prvih 90 zahteva, u koje je Pobjeda imala uvid, a od kojih se više od polovine odnosi na nabavku mehanizacije i opreme u raznim oblastima poljoprivrede. To su, uglavnom, ulaganja od pet do dvadesetak hiljada eura.
 
Odobravanje


Određen broj zahteva odnosi se na izgradnju ili adaptaciju objekata za stoku, skladišta za povrće, voće i žitarice, ali i farmi, čija se procenjena vrednost kreće od dvadesetak do 70 hiljada eura. Projektima su pokrivene skoro sve oblasti poljoprivrede – stočarstvo, mljekarstvo, biljna proizvodnja, vinogradarstvo, ratarstvo, zatim organska proizvodnja i pčelarstvo. Zahtevi su upućeni iz većine crnogorskih gradova, a rok za kandidovanje projekata u okviru ovogodišnje podrške je 13. jul.

Pomoćnik ministra zadužen za ruralni razvoj Igor Golubović kazao je „Pobjedi” da je, za sada, komisija obradila 35 zahteva, kako bi utvrdila da li su biznis planovi adekvatno ispunjeni i ekonomski opravdani.
On je podsetio da je novac za podršku u iznosu od 7,2 miliona eura do 2014. godine obezbedila Svetska banka i Globalni ekološki fond, te da poljoprivrednici moraju prilikom apliciranja i investiranja poštovati njihovu zahtevnu proceduru.

– Komisija je za 20 projekata dala nalog za terenski obilazak njihovih podnosilaca, kako bi se uverila da li je na imanju stanje adekvatno onome na papiru. Pet ili šest projekata je odbijeno, a proizvođačima je, u pisanoj formi, saopšteno da mogu opet aplicirati sa dorađenom idejom do 13. jula. Za nekoliko projekata ocijenjeno je da nisu ekonomski opravdani. Na primer, da nekome ne treba traktor da bi obrađivao manju baštu – kaže Golubović.
 
Krediti


Pomoćnik ministra je podsetio da je zbog nedostatka povoljnog kreditiranja kod poslovnih banaka Vlada donela odluku da Investiciono-razvojni fond daje kredite poljoprivrednicima koji se izjasne da nemaju svog novca za investiciju.
– IRF će davati kredite u maksimalnom iznosu od 40 hiljada eura, sa kamatom od četiri odsto, sa rokom otplate na osam godina, uz dvije grejs perioda. Hipoteka može biti imanje, kuća ili objekat koju poljoprivrednik posjeduje. Kada se proizvođaču odobri investicija, on uzima kredit, završava posao, nakon čega, ukoliko sve bude po proceduri, Ministarstvo plaća pola kredita, a poljoprivredniku ostaje da vraća drugu polovinu pod pomenutim uslovima. On je dodao i da će država subvencionirati kamate na primarnu proizvodnju.

Komšiji ne sme smetati buka i prašina
 
Procedurom Svetske banke, koja će biti još zahtevnija kada Crna Gora bude koristila IPARD sredstva EU namenjena ruralnom razvoju, moraju se ispoštovati određene mere zaštite životne sredine.

– Za neke od projekata mora se uraditi plan upravljanja životnom sredinom, ako se odgovori potvrdno na određena pitanja iz ček liste procjene uticaja na okolinu. Plan je jednostavan, ali zahtevan i mora se ispoštovati, jer smo dobili deo sredstava iz Globalnog ekološkog fonda – kaže Golubović.

– Ako rekonstruišete štalu, morate osigurati način regulisanja otpada, buku, voditi računa da se komšije ne bune na prašinu…, znači stvari koje nisu regulisane našim Zakonom o zaštiti životne sredine – kaže Golubović.

Jedan od projekata koje je komisija obrađivala odnosi se na izgradnju objekta za skladištenje proizvoda i nabavku mlina za preradu žita. Za takve projekte je potrebno uraditi plan zaštite životne sredine.

– Vlasnik mora da obezbedi da rad na objektu neće narušiti životnu sredinu i mir ljudi koji žive u okolini. Treba ispuniti određen broj mjera, koje morate predvideti za vreme trajanja radova. Mogu da navedu, recimo, „kada budemo bušili „kobrom“, trudiću se da to bude između 10 i 11 sati kada komšije budu negde na paši, kako ih ne bi uznemirio”. Tu izjavu domaćin okači na oglasnu tablu u mjesnoj zajednici, školi, ambulanti…i ona tamo stoji 20 dana. Komšija koji to pročita može da upiše da u naznačeno vreme spava i da se mora promijeniti satnica. Ukoliko se niko ne bude bunio, vi dobijate potvrdu da ste zadovoljili uslov i tek onda možete početi sa radom, bez obzira što vam je projekat prethodno odobren – objašnjava Golubović zahtjeve koje u ovim slučajevima traže iz Evrope.
 
Zećani, za sada, pokazuju malo interesovanje
 
U prvih 90 pristiglih zahteva za podršku investicija, samo desetak je sa područja Zete. Dosadašnje malo interesovanje zetskih poljoprivrednika za podršku države pokazalo se i na poslednjoj radionici, održanoj u sredu u Golubovcima. Samo dvadesetak proizvođača sa ovog područja, koje broji dve do tri hiljade proizvođača, došlo je na prezentaciju MIDAS-a, koju su održali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.
 
Nepoverenje


Jedan od proizvođača Dalibor Dobrović kazao je za Pobjedu da su zetski poljoprivrednici tradicionalno nepovjerljivi prema projektima i da ne vole ,,veliku papirologiju“.

Jovan Popović iz Mataguža kaže da su Zećani u radno vreme na imanjima vrlo zauzeti i da je to jedan od razloga što na savetovanje nisu došli u većem broju.

– Mislim, ipak, da je više u pitanju nepoverenje. Mnogo se obećavalo, a mnogo se i ne radi na tome da nam uslovi proizvodnje i plasmana budu bolji – kazao je Popović.

Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Zete Mladen Aligrudić smatra da je MIDAS podrška sjajna šansa za ljude koji hoće da investiraju i do sada najveća, te da bi bilo šteta da je ozbiljni proizvođači propuste.

– Izgleda da mislimo da sve znamo i da nam ne trebaju saveti, zato je malo ljudi došlo da čuje kako mogu dobiti pola investicije – kaže on.
 
Šansa
Predsednik gradske opštine Golubovci Dušan Radonjić ohrabrio je proizvođače da se prijave za ovu podršku jer, kako je kazao, ona ide na ruku valorizaciji ogromnih potencijala koje u oblasti poljoprivrede, naročito povrtlarstva, ima ova ravnica.

Proizvođače na radionici u Golubovcima najviše je zanimala procedura nabavke traktora, drugih mašina, građevinskog materijala, sadnica i ostalog, jer je rečeno da se za kupovinu dobara, materijala i radova vrednosti iznad 2.000 eura moraju dostaviti ponude od najmanje tri dobavljača.

Savetnik u resornom ministarstvu Mirko Lješević objasnio je da se od tri ponuđača mora izabrati najjeftinija, što je zbunilo poljoprivrednike koji su shvatili da će to biti i najmanje kvalitetna ponuda. Lješević je objasnio da se poljoprivrednici moraju potruditi da nađu tri kvalitetne ponude, pa da izaberu onu sa najnižom cenom.