Pčele okupirale centar Beograda!
Telefoni pčelarskih udruženja usijali su se ovih dana pozivima građana uznemirenih zbog povećanog broja rojeva pčela na zgradama, simsovima prozora i krošnjama drveća! Stručnjaci upozoravaju da ujed ovih insekata može biti smrtonosan i apeluju na građane da budu krajnje oprezni.
U Udruženju pčelara iz Beograda kažu da ih je samo proteklog vikenda zvalo desetak građana i tražilo pomoć. Predsednik organizacije Slađan Simonović ističe da su zbog ove vanredne situacije formirane specijalne ekipe za pomoć.
– U periodu od maja do juna pčele se razmnožavaju i stvaraju nova legla. Međutim, nije baš uobičajeno da ih ima u tolikom broju u centru grada. Juče smo pčele skidali sa krošanja drveća u Paštrovićevoj ulici, imali smo akciju u Makedonskoj, dok smo na Zemunskom keju skinuli roj koji se nalazio kod Nautičkog kluba MM, navodi Simonović.
On apeluje na građane da rojeve ne diraju sami jer pčele mogu da napadu braneći svoju teritoriju. One hoće da napadnu i uoči kiše jer se uznemire, priča za Simonović.
Roj pčela skidaju specijalnim hvatačem i stavljaju u sandučić, takozvani nukleus. Nakon toga odnose ih na posmatranje u karantin koji imaju na Senjaku i u Barajevu. Nekoliko njih odnosimo na Institut za veterinarstvo i na Veterinarski fakultet gde se utvrđuje da li imaju neku bolest. Ako nemaju onda ih priključimo pčelinjacima. Pčele koje su bolesne, a ta bolest je neizlečiva i dovešće do toga da uginu, moraju da se unište kako ne bi zarazile druge pčele, a da bi se to uradilo prethodno mora da se obavesti Republička veterinarska inspekcija – objašnjava Simonović.
Osim pčelarske opreme sa sobom obavezno nose delove speleološke i alpinističke opreme jer je nekada potrebno spuštati se i sa krova ili penjati se uz zgradu kako bi skinuli roj pčela.
– Mi na ovaj način pomažemo sugrađanima, ali spasavamo i pčele. Mi smo ekolozi i pčelari, navodi Simonović.
I dr Gorana Isailović, alergolog, u razgovoru za dnevni list „Alo!“ objašnjava da posledice ujeda pčele mogu biti fatalne.
– Posledice najviše zavise od mesta ujeda. Najčešće se javljaju crvenilo, svrab, pečenje i otok. Međutim, ukoliko u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata, mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Najrizičniji je ujed u usta ili jezik, kada može doći do trenutnog gušenja zbog opstrukcije disajnih puteva. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije. Veliki je problem što ljudi nisu ni svesni da su alergični dok ne bude suviše kasno, zaključuje Isailović.
Šta raditi nakon ujeda
Lekari savetuju da nakon ujeda pčelinju žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom i da nikako ne pokušavate žaoku da uhvatite pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kao što su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena. Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.
Pčelinjake ne skidajte sami!
Iz Beogradskog udruženja pčelara apeluju na sugrađane da sami ne pokušavaju da oteraju pčele, već da ih o tome obaveste na brojeve telefona 063/441-349 i 060/444-0115.
