Teorije zavera koje su uzdrmale svet

Bin Laden je umro 2006. godine; Bilderburška grupa vlada svetom; Staljin izmislio vanzemaljce kako bi uspaničio Amerikance… samo su neke od interesantnih teorija zavera koje kruže svetom.
Teorije zavere oduvek su imale svoje poklonike kojima su golicale maštu, a pojavom modernih medija postale su neraskidivi deo savremenog društva i kulture.
Međutim, šta su zapravo teorije zavere? Teorije zavere su pokušaji da se objasni neki istorijski ili trenutni događaj kao rezultat tajnog delovanja elita, odnosno udruženja raznih moćnika, da bi ostvarili svoje skrivene ciljeve.
Teorije zavere koje su uzdrmale svet postoje oduvek, međutim, do pojave modernih medija, televizije i Interneta, bile su poznate samo nekolicini entuzijasta. Pojavom televizije, a pogotovo Interneta, postale su dostupne širokim masama.
Napad na Njujork 11. septembra 2001.
Al Kaida nije jedina odgovorna za napade 11. septembra 2001. godine, američka ih je vlada isplanirala i sprovela ili ih nije onemogućila.
Takve teorije počele su kružiti odmah nakon terorističkih napada, a jedna od glavnih teza bila je ona koja govori da je napade vodila administracija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša kako bi dobila izgovor za pokretanje rata u Iraku.
S druge strane, arapski mediji su javljali da tog dana na posao u „kule bliznakinje“ nije došlo 4.000 Jevreja. O tome je napisana cela biblioteka.
Istina je, međutim, da je posebno kongresno predstavništvo istražilo sve činjenice i donelo zaključak da je Al Kaida jedina odgovorna za napade.
Osama bin Laden ubrzo nakon napada preuzeo je odgovornost navodeći da su oni osveta Sjedinjenim Američkim Državama za politiku koju vode na Bliskom istoku.
Ubistvo Džona Kenedija
Jedan od najpopularnijih američkih predsednika Džon Kenedi ubijen je u Dalasu 1963. godine.
Nakon desetomesečne istrage pronađen je ubica Li Harvi Osvald. Teoretičari zavera smatraju da je morao postojati barem još jedan atentator, a sumnjaju i u Osvaldove motive.
O ubistvu 35. američkog predsednika tokom godina razvilo se mnogo teorija koje sugerišu da iza atentata stoje različite političke opcije i državne agencije, od CIA i KGB-a, preko mafije pa sve do tadašnjeg potpredsednika Lindona B. Džonsona, Ričarda Niksona, a čak se i Fidel Kastro našao na popisu osumnjičenih.
Rozvel
Teorija je to koja datira iz davne 1947. godine o padu vanzemaljske letelice u američkom gradiću Rozvelu u Novom Meksiku. Razvila se jer je američka vlada prvo potvrdila da se srušio „nekakav tanjir“, a potom promenila izjavu da se srušio meteorološki balon.
Prema nekim novim podacima, u Rozvelu je zaista bilo zataškavanja. Naime, nije se srušila neidentifikovana letelica niti meteorološki balon, nego tajni špijunski balon kodnog imena „Projekt Mogul“.
Međutim, Edgar Mičel, bivši astronaut iz misije „Apolo 14“, nedavno je izjavio da je Vlada naterala meštane Rozvela da ćute o padu i da se zaista srušila vanzemaljska letelica.
Istina je, verovatno, negde između.
NASA lažirala sletanje na Mjesec
Mnogim se ljudima prvi koraci astronauta Nila Armstronga na Mesecu 1969. godine nisu činili uverljivim i od tada pa sve do danas aktuelne su razne teorije čija je suština da posete Mjesecu zapravo nije ni bilo.
Navodno je taj scenario osmislio pisac naučne fantastike Artur Klark, a režiju potpisuje, ko bi drugi, nego CIA.
Pobornici te teorije smatraju da put na Mesec nije mogao biti moguć zbog sledećih razloga: astronauti ne bi mogli preživeti ekstremnu radijaciju, kvalitet snimljenih fotografija nemoguće je visok, na fotografijama se ne vide zvezde, na svim fotografijama teren je identičan.
Takođe, tokom dana je na Mesecu toliko vruće da bi se film u kameri otopio, nema kratera koji je trebalo da nastane nakon sletanja letelice, a na snimci je vidljivo da se zastava zavijorila, iako na Mesecu nema vetra.
Novi svetski poredak
Ova teorija je „majka svih teorija“, njihova suština, jer sve elite koje žele svojim zakulisnim igrama dograbiti moć kao krajnji cilj, imaju uspostavu novog poretka.
U srži te teorije su tajna društva poput Bilderberga, Iluminata te Masona, koja „upravljaju“ poznatim ličnostima u politici, ekonomiji ili kulturi, a sve u cilju stvaranja jedne globalne policijske države.
Namerno uzrokovana globalna kriza te slabljenje spoljnopolitičkog uticaja SAD, prema nekim tumačenjima, najnoviji su potezi za uspostavljanje globalne države.
Zataškavanje NLO-a i vanzemaljaca takođe je njihovo delo, a teoretičari kažu da to čine jer im je potrebna vanzemaljska tehnologija kako bi mogli upravljati celom svetskom populacijom.
Međutim, na kraju krajeva, svako kriminalno delo, od pljačke banke i naručenog ubistva pa sve do afere „Votergejt“, u čijem planiranju učestvuje više od jedne osobe, može se protumačiti kao zavera.
Elvis Prisli lažirao smrt
Iako su sahranu pratili milioni ljudi širom sveta, veliki broj fanova veruje da je Elvis Prisli lažirao svoju smrt, te da je i danas živ.
Ta teorija je jedna od najčešće spominjanih teorija zavera, a njegovi razlozi zašto se povukao sa scene nikome nisu poznati. Štaviše, skoro svake sedmice neko prijavi da je vidio živog Elvisa Prislija.
Jedan od dokaza da je lažirao svoju smrt navodno je i pogrešno napisano njegovo srednje ime na grobu, gde umjesto Aron stoji Aaron.
Navodno, njegovi roditelji su mu dali baš srednje ime Aron, a ne Aaron, kako je uobičajeno, kako bi ime bilo što sličnije imenu Džesija Garona Prislija, Elvisovog blizanca koji je rođen mrtav.
Pol Mekartni je mrtav
Prema urbanoj legendi, Pol Mekartni je umro još 1966. godine, a članovi „Beatlesa“ zamenili su ga njegovim dvojnikom.
Pobornici te teorije tvrde da se dokazi nalaze na mnogim albumima „Beatlesa“.
Navodno postoje poruke koje se mogu čuti ako se neke pesme puste unatrag, odnosno da su tragovi vidljivi na slikama s albuma i da reči u pesmama upućuju na to da je Mekartni zaista mrtav.
Glavni dokaz te teorije je fotografija na njihovom albumu „Abbey Road“. Naime, teoretičari su na toj fotografiji videli skrivenu simboliku jer je Pol Mekartni bos i izgubio je korak s ostalim članovima sastava.
Virus HIV došao iz laboratorija SAD
Virus HIV proizveden je u laboratorijima pod nadzorom Vlade SAD, koja ne želi priznati kako se proširio svetom. Ta teorija postoji od sredine osamdesetih godina prošlog veka, a najodgovorniji za nju je istočnonemački biolog Jakob Segal.
Skloni su joj Afroamerikanci jer veruju da je administracija u Vašingtonu stvorila HIV i namerno ga proširila među afroameričkom populacijom.
Naučnici, s druge strane, tvrde da je virus nastao u Africi.
Šekspir nije bio Šekspir
Da li je Vilijam Šekspir, koji je celi svoj život proveo u mestašcu Stratford na reci Evon, mogao biti autor „Velikog opusa“?
Činjenice iz njegovog života to odlučno demantuju. Gde je raskošno znanje iz „Opusa“ Šekspir mogao da nauči? Niti jedna jedina knjiga nije nađena u njegovoj kući posle smrti, a u Stratfordu, kao ni u čitavoj Engleskoj, nisu postojale javne biblioteke. Pisac ovog kalibra nesumnjivo je morao imati vlastitu biblioteku. Takođe, nisu pronađeni nikakav pisaći sto ili pribor za pisanje, kao što nema traga niti jednom jedinom svedočanstvu da su ga savremenici smatrali piscem. Početkom 17. veka Šekspira niko u Engleskoj nije poznavao kao pisca, a kamoli kao autora „Velikog opusa“, za čija dela su se otimala pozorišta. Sa druge strane, svih šest poznatih potpisa Vilijama Šekspira načinjeno je nesigurnim rukopisom čoveka koji nije navikao da drži pero. O tim autogramima postoji ogromna literatura, ali jedino o čemu oni svedoče jesu tvrdnje grafologa koji su ih analizirali, da je rad sa perom i papirom za Šekspira bio tegoban i neuobičajen.