Da li golubovi mogu da čitaju? Nauka daje potvrdan odgovor
Grupa istraživača sa Novog Zelanda je uspela da trenira četiri goluba da dosledno – sa 70 odsto tačnosti – prepozna grupu reči. Najpametniji golub je naučio oko 60 reči. Njihova studija je objavljena u septembarskom broju časopisa Proceedings of the National Academy of Sciences i ona predstavlja presedan: prvi put je dokazano da neprimati imaju ’ortografski’ mozak, odnosno sposobnost mozga da prepozna slova.
Damijan Skarf (Damian Scarf), lektor sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu i čovek koji predvodi ovu studiju, kaže da je ovakva vrsta istraživačkog rada važna jer nam može dati uvid u razvoj našeg mozga. Skarf kaže da upravo zato što ljudski mozak nema sposobnost da se fosilizira, veoma malo znamo o kognitivnim sposobnostima naših predaka.
„Ali ako otkrijete nešto ovako kod golubova, možete da raspravljate o tome da je ista ova osobina povezivala naše pretke i golubove, što je bilo pre oko 300 miliona godina,“ istakao je Skarf.
Skarf napominje da njegovi golubovi nisu samo bili sposobni da razaznaju reči nego i da naprave pretpostavke o načinu na koji su te reči složene. Naučili su česte bijagrame – dva slova koja obično idu zajedno u engleskom jeziku (th, he, es, ea) i kada im je pokazana nova reč, oni su mogli da je pogode koristeći to znanje.
Skarf, koji je radio sa golubovima gotovo celu deceniju, kaže da nije iznenađen sa otkrićima studije. On, takođe, radi sa primatima i više je iznenađen kada vidi da su stvari između njih različite. Dodaje da rezultati njegove studije verovatno znače da ukoliko bi naučnici testirali više životinja, našli bi da većina životinja sa dobrim vidom verovatno može da nauči da prepozna reči.
Izvor: BIZLife, npr.org
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
