Nauka kaže: Lek za zaborav postoji!
Uređaji pomoću kojih bismo mogli da izbrišemo uspomene poput onih u filmu „Ljudi u crnom“ ili „Večnom sjaju besprekornog uma“ bi mogle uskoro biti stvar prošlosti (ako su ikada i bile stvar sadašnjice), budući da su naučnici otkrili jeftiniji i jednostavniji način da izbrišemo neželjene uspomene. Prema novoj studiji, „ključ za zaborav“ bi mogao ležati u načinu na koji doživljavamo kontekst vezan za te uspomene.
Iako svi mi imamo neprijatne uspomene, ozbiljniji traumatični događaji mogu izazvati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Ako bi ljudi mogli da nauče da odvoje ova sećanja od konteksta, možda bi bilo moguće izlečiti PTSP.
Kako bi testirali da li je ovo zaista moguće, istraživači sa Univerziteta Prinston i Dartmut koledža su dobrovoljce izložili testu memorije u kojem im je bila prikazana lista reči koju su trebali ili da zaborave ili da zapamte. Između prikazivanja svake reči bile su im pokazane fotografije prirode u nadi da će oni automatski povezati sećanje na reč sa kontekstom.
Tokom eksperimenta, istraživači su koristili funkcionalnu magnetno-rezonantsku tomografiju kako bi posmatrali aktivnost mozga ispitanika, beležeći neuralne obrasce koji su se pojavljivali dok su oni pamtili.
Od ispitanika je, potom, zatraženo da se sete liste reči koju su trebali da zapamte, a naučnici su još jedanput merili moždanu aktivnost služeći se istom tehnikom. Rezultati su pokazali da su oni kojima je bilo rečeno da zapamte listu ponavljali iste neuralne obrasce povezane sa kontekstom kada su se prisećali reči, što pokazuje da sećanje i kontekst postaju isprepletani u mozgu.
Ipak, oni koji nisu zapamtili listu nisu ponovili ovaj neuralni obrazac kada su bezuspešno pokušavali da se sete reči, što ukazuje da događaj i kontekst koji ga okružuje nisu povezani u mozgu. Što je važnije, stepen u kojem je ovo kontekstualno prisećanje bilo smanjeno bilo je direktno povezano sa učesnikovom sposobnošću da zapamti reči sa liste.
Odvajanje konteksta od određenog sećanja, je možda ključ ka zaboravljanju.
Glavni istraživač Džeremi Meninfg je objasnio da je ovaj proces sličan „potiskivanju misli o kuhinji vaše babe jer ne želite da mislite o vašoj babi u tom trenutku“. Budući da je ovo identifikovano kao mehanizam za zaboravljanje, on se nada da će njegov rad biti iskorišćen kao platforma koja bi poslužila za razvitak novih terapija vezanih za memoriju.
„Na primer, mi možda želimo da zaboravimo traumatični događaj, kao što je to slušaj sa vojnicima sa posttraumatskim stresom. Ili prosto želimo da zamenimo neku staru informaciju iz glave novom, tako da se možemo usresrediti na učenje novog materijala“, kaže Mening.
Izvor: Isflscience
Foto: Printscreen
