Sve što ste hteli da znate o vinu a niste imali koga da pitate: Ambasadorka pića bogova
U vinu treba da uživamo svim čulima, ali najvažnije – našom dušom. To je jedna od misija koju promoviše Đurđa Katić, somelijerka i potpresednica Udruženja somelijera Srbije. Sa njom smo razgovarali o njenom putu ka uspehu, ali i o istinama i predrasudama o vinu…
Pobeda na Nacionalnom prvenstvu za najboljeg somelijera Srbije 2008. godine…
Bio je znak da je ustvari to ono u čemu sam stvarno dobra, i pokazalo mi je put kojim treba da idem. Posao somelijera se više vezuje za muškarce, i kada se desi da devojka pobedi na jednom takvom takmičenju, onda je to zaista senzacija. Tada sam bila na studijama tehnologije, i pobedila svoje starije, iskusnije kolege. Ubrzo sam počela da držim radionice i predavanja, između ostalih i u Udruženju somelijera Srbije, čija sam sada potpresednica. Za mene je to bilo kao kada Alisa u zemlji čuda propadne kroz ogledalo, i onda nema povratka. Otvara se novi svet gde je ono što me najviše pokreće u poslu – strast.
Biti somelijer…
Jeste lep, ali i nimalo lak posao. Koliko je ovaj posao kompleksan vidi se na takmičenju za najboljeg somelijera, koje se sastoji iz nekoliko faza. Prvo se proverava teorijsko znanje o vinu. Zatim se radi analiza vina – na osnovu izgleda, mirisa i ukusa procenjuje se kvalitet vina, sorta, zemlja iz koje dolazi, pa i oblast (selo) po mogućstvu, godina berbe, sadržaj alkohola… To je jedan nivo, drugi je dekantiranje, odnosno odvajanje vina od taloga. U finalu su praktične veštine somelijera, a jedna od njih je i slaganje vina i hrane. Dakle, morate da budete potkovani znanjem, imate iskustva, ali i da budete brzi, elokventni i elegantni, i da zaboravite na tremu. Jedan važan, ali i često presudan detalj koji se ocenjuje jeste ’attitude’ odnosno stav i profesionalizam.
Za mene je biti somelijer način života. Nijednog trenutka nemam utisak da idem na posao. Moja ideja jeste da mlade generacije koje žele da budu somelijeri zadojim ljubavlju i prenesem im strast prema vinu.
Slaganje ukusa
Postoje dva osnovna slaganja – slaganje po istim ili slaganje po suprotnim ukusima. Slatka vina se slažu sa slatkim vinima, ali isto tako slatkiši se slažu i sa suvim vinima, ali koja treba da imaju izraženiji voćni karakter. Drugo pravilo je slaganje vina i hrane po strukturi, odnosno po kompleksnosti. To vam je kao harmoničan, skladan brak. Kompleksnija hrana traži isto takva vina, jer jedno ne treba da poklopi drugo. Kada uzmete zalogaj hrane, a zatim gutljaj vina, vino treba bukvalno da ’iseče’, da očisti sve te intenzivne ukuse, da neutrališe vaše nepce i da vas pripremi za sledeći zalogaj. Prošle godine sam malo eksperimentisala sa slaganjem vina i hrane po boji, i to zaista ima smisla. Što je hrana intenzivnije obojena to traži vino intenzivnije boje.
Trezvenost je…
Osnova ovog posla. Kada nam krene sezona degustacije i ocenjivanja, nekad probamo i po 50-60 vina za jedan dan. Zamislite kada biste popili po gutljaj od svakog na šta bi to ličilo.
Srbija će biti lider u regionu i po profesiji i po kvalitetu vina…
I ja u to zaista verujem! Mi smo poslednji u regionu počeli i sa proizvodnjom vina i sa somelijerskom pričom. Ali, danas kada obiđete naše vinarije vidite da one imaju najsavremeniju opremu na svetu. Svake treće godine imamo takmičenje za najboljeg somelijera Srbije. I po kvalitetu kandidata koji dolaze na takmičenje vidi se iskustvo, napredak i više znanja.
Ima preko 370 vinarija u Srbiji, a njih 70 prisutno je na komercijalnom tržištu. I oni mogu da pariraju sjajnim vinima iz celog sveta. To nije mišljenje samo nas somelijera, već nam stiže potvrda iz celog sveta, sa raznih tamičenja vina. Vinski svet želi nešto autentično i originalno iz Srbije, što nema niko drugi na svetu, i tu leži potencijal u našim autohtonim sortama.
Asocijacija somelijea Kipra. Sa kolegama ocenjuje somelijee u poznavanju penušavih vina.
Najkvalitetnije vino stvara se…
U vinogradu, a ne u podrumu vinarije. U vinskom svetu kažemo da je vinu vinova loza, odnosno sorta – majka, zemlja otac, a klima mu je sudbina. To su tri presudna faktora koja utiču na kvalitet grožđa, a kasnije i vina. Svi faktori podjednako su važni – kvalitetna sorta ne znači da ćete imati vrhunsko vino. Naravno, pametna manipulacija u podrumu je od vitalnog značaja da ono što dobijete u vinogradu kasnije pretočite u čašu kvalitetnog vina. Ako ste u vinskom poslu, vi se stalno trkate sa vremenom, sa prirodom, novcem i energijom da na pravi način odreagujete kako treba.
Uspeh je za mene…
Rad, rad i samo rad, kao i zaljubljenost u ono što radite. Talenat u ovom poslu je kao i u svemu – samo deset odsto. Najbolji budu oni koji nisu najtalentovaniji. Kada je neko prosečno talentovan za nešto, on se automatski više trudi i uči, i onda prešiša ove koji su uljuljkani u svom talentu.
Samit somelijera u Beogradu
Sledeće godine će biti generalni samit somelijera, a Beograd će biti domaćin. To je velika prilika za ceo vinski svet i turizam, da se pokažemo u najboljem mogućem svetlu. Dolaze predsednici asocijacija – to su ljudi koji rade u najboljim lancima hotela i restoranima u svojim zemljama, ljudi koji su od izuzetnog uticaja kada je prodaja vina u pitanju. Dobili smo priliku da pošaljemo sliku koliko Srbija ima kvaliteta.
Foto: Pixabay/Privatna arhiva Đurđe Katić
