Godine 1933. Fox Studios je bio na ivici bankrota. Osnovan 1915. godine od strane Vilijama Foksa, studio je procvetao tokom ere nemog filma. Međutim, kada je nastupila Velika depresija, poslovao je s gubicima, dugovao milione, a cene akcija su naglo pale. Spas je došao u obliku jedne plavokose devojčice sa kovrdžavom kosom.

Dve nedelje pre nego što je potpisala ugovor sa studiom, Shirley Temple je dobila ulogu u filmu Stand Up and Cheer! zajedno sa Džejmsom Danom, koji je igrao njenog oca. Iako su im uloge bile relativno male, par je ostavio tako snažan utisak da su odmah dobili dodatne zajedničke angažmane. Shirley Temple ubrzo je postala ime poznato u svakom domaćinstvu.

Početak u svetu šou-biznisa

Temple se prvi put okušala u šou-biznisu kada ju je majka, sa dve i po godine, odvela na časove plesa. Za BBC je izjavila: „Imala sam toliko energije – i nisam htela da spavam – da me je upisala u obližnju plesnu školu, udaljenu manje od dva kilometra od naše kuće. Tamo sam učila, znate, rumba i tango.“

Film Bright Eyes sadržao je pesmu koja će postati njen zaštitni znak: On the Good Ship Lollipop. U toj školi ju je otkrio režiser Čarls Lamont, koji ju je angažovao za seriju kratkih filmova pod nazivom Baby Burlesks. Za svaki dan snimanja Temple je dobijala ukupno 10 dolara, dok probe nisu bile plaćene. Nije imala lepe reči za produkciju, rekavši: „On nije bio dobar producent. Bio je veoma škrt producent. To je bio deo Holivuda poznat kao ‘Poverty Row’.“

Lamont i producent Džek Hejs radili su za Educational Films Corporation. Trogodišnja Temple glumila je u osam filmova, ali uslovi na setu nisu bili prijatni ni za nju ni za ostale dečije glumce. Opisala je kaznu za loše ponašanje: „Na našem setu postojale su dve zvučne kutije. Jedna je imala veliki blok leda, i kada bismo se ponašali loše, slali bi nas jednog po jednog u tu ‘crnu kutiju’ da se ohladimo i razmislimo. U mraku, sa zatvorenim vratima.“ Dodala je: „Često sam imala upale uha, čmičke i razne zdravstvene probleme zbog toga. Bila sam u kutiji nekoliko puta.“

Roditeljima nije bilo dozvoljeno da budu na setu sa decom. Umesto toga, Templeina majka pravila je kostime, držala joj časove glume i svake večeri pravila prepoznatljive lokne.

Neprimerene teme

Teme filmova danas deluju krajnje neprimereno. Temple ih je opisala kao „parodije odraslih filmova“. Jedan od prvih likova koje je igrala zvao se Morelegs Sweet Trick, što je igra reči na ime filmske zvezde Marlene Ditrih. Film War Babies prikazivao je trogodišnju Shirley obučenu u bluzu spuštenih ramena i pelene pričvršćene velikom sigurnosnom iglom, kako pleše za decu koja igraju vojnike, koji se međusobno bore za nju i daju joj lizalice.

U filmu Polly Tix in Washington igrala je „zavodnicu“ poslatu da šarmira „senatora“. U prvoj sceni nosi brushalter i turpija nokte, a kasnije dolazi u senatorovu kancelariju noseći niz bisera, govoreći mališanu koji igra senatora da je poslana da ga „zabavi“. Temple je u svojoj autobiografiji Child Star napisala da su ti filmovi bili „cinična eksploatacija naše dečije nevinosti“, kao i da su „povremeno bili rasistički ili seksistički“.

When Shirley Temple appeared in 1932’s War Babies — her first credited role — she was only three years old. The film was one of the Baby Burlesks, a series of eight shorts that satirized major motion pictures, film stars, celebrities, and current events.
In these often sexually… pic.twitter.com/iHkIYXkEjk

— 0️⃣BlackBetty ⚓️ (@BabyD1111229) January 4, 2025

Sledeći korak u karijeri Shirley Temple bile su manje uloge koje je dobila pod ugovorom sa producentom, piscem i režiserom Džekom Hejsom. Kada je Hejs bankrotirao, njen otac je otkupio njen ugovor, shvativši koliko je bio loš. Nedugo potom, Temple je primetio tekstopisac iz Fox studija dok je igrala u predvorju zgrade. Pozvana je na audiciju za film Stand Up and Cheer!, koji se tada snimao. Dobila je malu ulogu, što joj je donelo dvonedeljnu platu.

Radnja filma se bazirala na ideji da je Velika depresija rezultat manjka „optimizma“, pa su organizovane audicije kako bi se pronašli zabavljači koji će podići raspoloženje narodu. Temple i Džejms Dan igrali su zajedno u plesnoj sekvenci. Nije bilo dovoljno vremena da nauči novu koreografiju, pa je Temple naučila Dana ples koji je već ranije savladala za drugi nastup.

Odmah nakon snimanja, ponuđen joj je jednogodišnji ugovor, sa mogućnošću produženja na sedam godina, uz platu od 150 dolara nedeljno. Njena majka je takođe bila plaćena da je prati na snimanjima. Ugovor su potpisali 21. decembra 1933. godine. U svojoj autobiografiji, Temple je taj ugovor opisala kao „prvi u nizu oblaka koji će se tamno nadviti nad njom narednih sedam godina“.

„Nisu kupili Fox studio, kupili su Shirley Temple“

Sledeći film Temple i Dana bio je Baby, Take a Bow, koji je premijerno prikazan u aprilu 1934. godine. Takođe je bila iznajmljivana drugim studijima za honorare koji su višestruko nadmašivali njenu platu. Kasnije te godine izašao je film Bright Eyes, napisan specifično za njihov dvojac. Ovaj film je sadržao pesmu On the Good Ship Lollipop, koja je postala Templein zaštitni znak.

Međutim, Fox Studios se borio s finansijskim problemima još od pada berze 1929. godine, a 1934. godine Fox se spojio sa studijom 20th Century Pictures, stvarajući kompaniju 20th Century Fox. Prema magazinu Vanity Fair, izvršni direktor Foxa, Vinfild Šihan, izjavio je: „Nisu kupili Fox studio, kupili su Shirley Temple.“

Shirley Temple (Shirley Temple YouTube Screenshot)

U prvoj godini ugovora sa studijom, Temple se pojavila u 10 filmova. Ta godina je bila toliko značajna da je na dodeli Oskara 1935. godine dobila prvu Nagradu Akademije za mlade – i do danas ostaje najmlađa osoba kojoj je ona dodeljena.

Temple je postala velika bioskopska atrakcija za publiku iz doba Depresije, koja je želela da gleda optimistične, vesele filmove. Predsednik Frenklin D. Ruzvelt rekao je o njoj: „Tokom ove Depresije, kada je duh naroda niži nego ikada pre, divno je što za samo 15 centi Amerikanac može da ode u bioskop, pogleda nasmejano lice deteta i zaboravi svoje brige.“

Najbolje plaćena zvezda u Holivudu

Kako su njeni filmovi postajali sve profitabilniji, tako je i njena plata rasla, sve dok nije postala najbolje plaćena zvezda u Holivudu – i to sve do svoje desete godine. Iako je njen radni raspored bio intenzivan, kao odrasla osoba se rado sećala tog perioda. Nakon potpisivanja ugovora sa studijom Fox, njena majka je uvek bila na setu sa njom. Jedna od stvari koja je razlikovala Shirley Temple od drugih dečjih zvezda bila je njena bliska veza s roditeljima. Svoju autobiografiju posvetila je svojoj „voljenoj majci“. Ostali dečji glumci nisu bili te sreće.

Godine 1939. Kalifornija je donela Zakon o dečjim glumcima Kalifornije, poznatiji kao Coogan Act, nazvan po Džekiju Kuganu. Kugan, rođen 13 godina pre Temple, postao je jedna od prvih dečjih zvezda nakon što se pojavio s Čarlijem Čaplinom u hit filmu The Kid iz 1921. godine. Zaradio je milione dolara, ali su njegovu zaradu potrošili majka i očuh, zbog čega ih je tužio 1938. godine. Pravni spor je doveo do donošenja zakona koji je precizirao uslove rada i osigurao da 15 odsto zarade dečjeg glumca bude izdvojeno na tzv. Coogan račun.

Sreća Shirley Temple s roditeljima nije bila potpuna. Njen otac, koji je ranije radio u banci, postao je njen poslovni menadžer. Međutim, kako je ispričala za BBC, „napustio je školu posle sedmog razreda“ i uložio je u loše investicije. „Od ukupno 3.200.000 dolara koje sam zaradila – prodajom lutki, knjiga, odeće i tako dalje – ostalo mi je 44.000 dolara na računu,“ rekla je.

On October 25, 1988 Shirley Temple exposed Hollywood pedophilia on CNN’s “Larry King Live.” Temple shared her experience with a naked producer at MGM when she was 12-years-old.

Temple said that she was separated from her mother at MGM and went into the office of Louis B.… pic.twitter.com/fWFxOBGJ4j

— Thrilla the Gorilla (@ThrillaRilla369) September 22, 2024

Mnogi aspekti njenih filmova nisu dobro ostarili. Temple je za BBC rekla da su, iako su ona i Bill „Bojangles“ Robinson bili prvi međurasni plesni partneri na ekranu, scene u kojima su se dodirivali često bile izbačene. U međuvremenu, Holivud je van seta često bio mračno mesto za mlade glumce. Dugo nakon završetka svoje filmske karijere, Temple je govorila o predatorskom ponašanju koje je trpela već sa 12 godina.

Povukla se iz filmova sa 22 godine; njen poslednji film bio je A Kiss for Corliss iz 1949. godine. Ipak, to nije označilo kraj njene zanimljive karijere – radila je u međunarodnim odnosima i služila u vladi SAD kao ambasadorka u Gani i Čehoslovačkoj. U intervjuu s Teri Voganom, Temple je rekla da je ambasadorska pozicija u Gani „bila najbolji posao u njenom životu“.

Vogan ju je upitao: „Da li ti je dosadila pesma Good Ship Lollipop?“

„Ne,“ odgovorila je Temple. „Odvela me je daleko.“