Svetu preti nestašica hrane i cenovni šokovi
Katastrofalni šokovi na tržištu hrane, uključujući velike nestašice, porast cena i nestabilnost tržišta, do sredine veka biće tri puta verovatniji nego što se do sada smatralo.
Klimatske promene trostruko će povećati rizik od globalnih nestašica hrane, a međunarodna zajednica treba da se pripremi za cenovne šokove kako bi se sprečili nemiri, navodi se u zajedničkoj američko-britanskoj studiji.
Velike nestašice, porast cena i nestabilnost tržišta, do sredine veka biće tri puta verovatnije od dosadašnjih procena, objavila je Radna skupina za ekstremne vremenske prilike i otpornost globalnog prehrambenog sistema.
Pošto globalna populacija do 2050. poraste na 9 milijardi ljudi, proizvodnja hrane trebalo bi da poraste za 60 odsto, kako bi se sprečili građanski nemiri zbog nestašica hrane uzrokovanih klimatskim promenama.
>>>>EU godišnje baci preko 17 miliona tona upotrebljive hrane
"Klima se menja i klimatski rekordi se ruše gotovo svakodnevno", napisao je u izveštaju specijalni savetnik za klimatske promene britanskog ministra inostranih poslova, David King.
"Rizici klimatske katastrofe sve su veći, a takav događaj bi mogao po svom obimu biti bez presedana." Globalizacija i nove tehnologije doprineli su efikasnosti globalnog prehrambenog sistema, ali su ga učinile i puno ranjivijim, rekao je King.
U izveštaju se navodi da su među najvećim rizicima povećanje cene nafte koje bi dovelo do poskupljenja hrane, zatim smanjenje izvoznih kapaciteta Brazila, SAD i regije oko Crnog mora zbog slabosti infrastrukture, te pad vrednosti američkog dolara, što bi takođe podstaklo globalni rast cena hrane.
Ekstremne vremenske prilike najviše bi mogle uticati na proizvodnju hrane u Severnoj i Južnoj Americi, te u Aziji, na kontinentima na koje se odnosi najveći deo proizvodnje četiri glavne žitarice – kukuruza, pšenice, pirinča i soje.
