Nema zakona da zaštiti radnike koji rade na više od 40 stepeni
Koliko se primenjuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u uslovima tropskog talasa koji je zapljusnuo Srbiju?
U danima kada vladaju tropske žege i termometri beleže i više od 40 stepeni celzijusovih, rad u Srbiji nije zabranjen nijednim zakonom niti podzakonskim aktom. Radnici na gradilištima i dalje rade na skelama sa zaštitnom opremom, poput prsluka, šlema, pojasa, cokula ili rukavica. Najteže je građevincima, zaposlenima na poljoprivrednim dobrima, vozačima autobusa i kamiona, prodavcima na pijaci i radnicima u pekarama i prodavnicama brze hrane…
Tropski talas koji je zapljusnuo celu Srbiju nije mimoišao ni radnike RTB Bor pa vozači teških kamiona, bageristi, mineri i bušači veći deo dana provode na suncu, na temperaturi koja na Površinskom kopu „Veliki Krivelj“ već u 11 sati pre podne dostiže nivo od 35 stepeni. radi na
Nije problem samo na otvorenom. Veliki broj poziva hitnoj pomoći vezano je uparvo za radnike koji rade u zatvorenim prostorijama bez propisne ventilacije i rashladnih uređaja. Poslodavci listom tvrde da svojim radnicima na razne načine pokušavaju da olakšaju rad na enormnim vrućinama, ali ima i onih koji poručuju da je, kakvo god bilo, svako vreme za rad.
Prema rečima Dragana Zarubice, predsednika Samostalnog sindikata poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, retki su šefovi koji poštede svoje radnike na letnjim žegama. Za njih je najvažnije, smatra on, da se posao odradi, a kako će to ih nije briga.
„Logično je da se od 11 do 17 sati svi sklone sa posla kada su visoke temperature i za to nam ne trebaju zakoni, već samo dobra volja. Pauze bi trebalo da budu duže od pola sata, a ako je moguće trebalo bi potpuno obustaviti rad. Čini se, međutim, da prema svojim zaposlenima bolji odnos imaju poslodavci čiji je rad vezan za kancelariju, pošto mnogi dozvoljavaju raniji odlazak sa posla, od onih na njivama, gradilištima, drumskom saobraćaju…“, kaže za Večernje novosti Zarubica.
Najveću zaštitu zaposleni bi verovatno dobili ukoliko bi lokalne samouprave iskoristile zakonsku mogućnost da na svojoj teritoriji proglase vanrednu situaciju ako velike vreline potraju. Ali, retko koja opštinska vlast se odlučuje na takav korak.
Rad zaposlenih na otvorenom na visokim temperaturama u Srbiji nije zakonski regulisan, kao ni u zemljama okruženja, ali ni u državama EU. U regionu nastoje da problem reše preporukama. Tako je na primer, Vlada Makedonije na predog Ministarstva zdravlja u julu donela preporuku za oslobađanje od radnih obaveza trudnica i hroničnih bolesnika starijih od 60 godina zbog visoke
temperature koje se danima kreću oko 40 stepeni. Vlada je donela preporuku da do 28. jula poslodavci prilagode radne aktivnosti građevinskih radnika koji rade na otvorenom, tako da se izbegne rad na otvorenom od 12 do 17 časova.
Crnogorsko Ministarstvo rada izdalo je preporuku poslodavcima da zaposleni ne rade u period od 11 do 16 sati, ukoliko im tehnologija rada to dozvoljava. Ministarstvo ističe da su poslodavci, u suprotnom, dužni da preduzmu sve mere zaštite i zdravlja na radu.„U većini zemalja, kao i kod nas, postoje samo preporuke, pa poslodavci u odnosu na njih preduzimaju odgovarajuće mere. Po tom osnovu nije bilo prijava u Upravi za inspekcijske poslove. Poslodavac može biti kažnjen samo po osnovu prekršaja koji je propisan zakonom“, saopštila je Uprava za inspekcijske poslove. Predstavnici Unije slobodnih sindikata i Udruženja zaštite na radu apelovali su na nadležne da obavežu poslodavce da uvedu vanredne mere i organizuju posao u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim satima.
