Nikola Malović: Oživljeni duh Mediterana

Nikola Malović je književnik čija je spisateljska karijera oslikana prugastoplavim motivima, Mediteranom i morem. Podjednako ga inspirišu Kotor, Perast i Herceg Novi, dok svoj svakodnevni mir, u trenucima mašte i stvaranja, pronalazi u autentičnoj Knjižari So, gde se neretko druži sa drugim piscima i poklonicima proznog štiva.

Nikola Malović

„Herceg Novi je najosunčaniji grad u jedinom fjordu na Mediteranu. Boka Kotorska podjednako me privlači alogičnom geografijom, pa bih srećno mogao da živim i u Kotoru, i u Perastu. Savršen mi je svaki dan kada se sa dvanaeste kaskade stepeništem spustim do glavnog gradskog Trga, u Knjižari So provedem kvalitetno vreme sa knjigama, piscima i ljubiteljima književnosti, pa se stepeništem vratim do dvanaeste kaskade, provedem vreme sa porodicom, i nastavim da pišem ili uređujem knjige“, opisuje svoje idealne trenutke, nagrađivani Lagunin autor i ovogodišnji kandidat za NIN-ovu nagradu.

Pisanje nije put do vile sa bazenom

Zanimljivo je zapažanje književnika Malovića da se životni sklad može postići jedino ako čovek u poslu nije previše uspešan. „Biti uspešan u poslu često znači dušu prodati đavolu, ili se razvesti. I više niko nije na dobitku: posao će opasti, jer jednom mora, a porodice, kao jedinog oslonca, više neće biti.“ O tome koliko je posvećen porodici i supruzi Viktoriji svedoče Prugastoplave storije koje joj je posvetio, kao i neostvarena ambicija da ima četvoro zdrave dece. Besprekoran život, za njega je onaj u kom čovek ima krov nad glavom, kuću sa pogledom na more i novca taman toliko da nikad ne ode u dugovanja. Ali, bez jednako velike ljubavi prema pisanju i umetnosti, ne bi mogao da započne dan i oslika jedno primorsko popodne. Na pitanje da li se uspešna karijera meri nagradama i priznanjima, osećajem koji njegova dela bude u drugima ili novcem, Malović odgovara: „Uspešna karijera je miks svega toga… Nagrade daju izvestan legitimitet umetnosti, ali je esencijalna nagrada kada vam čitateljke, mahom dakle žene, kažu da su vaš roman pročitale više puta. Što se novca tiče, verujem da mnogi počinju da pišu uvereni kako će zaraditi za vilu sa bazenom, ali da na kraju preostanu oni koji bi pisali i da novca u književnosti nema uopšte“.

Povratak Njegošu, Andriću i Paviću

Iako smatra da Srbija danas može da se pohvali uspešnim piscima, primećuje da se među njima nalaze i oni koji verovatno ne bi pisali da u književnosti nema novca, kako je, u razgovoru, prethodno istakao. „Uglavnom su to osobe koje su poznate zato što su poznate, pa su u tom smislu i biznismeni u književnosti, što znači da umetnost, ipak, može biti komercijalizovana. Uglavnom se misli na TV voditeljke kao autorke i na ono što kritičar Aleksandar Jerkov zove ’voditeljskom književnošću’, premda ima i muškaraca-voditelja, jednako uspešnih u ’književnosti’“, kaže Malović. Istinski se divi piscu Goranu Petroviću, dobitniku NIN-ove nagrade i akademiku SANU, jer je jedan od retkih koji gine zbog umetnosti znalački posloženih reči, što je jedna od mogućih definicija književnosti, a sve domaće književnike srdačno poziva da navrate na kafu u hercegnovsku Knjižaru So, da zajedno 'razvezu priču'. Dok svakodnevno uživa na crnogorskom primorju, slovo po slovo veže nove priče, i provodi vreme sa porodicom i prijateljima, ritualno se vraća velikanima književnosti. „Na zadnjim koricama svih aktuelnih naslova piše kako se radi o odličnim štivima, nagrađivanim knjigama, prevođenim i prodatim u milionskim tiražima – a unutra, jadac. Od deset kupljenih knjiga, osam predstavljaju razočarenje. Vraćam se Njegošu, Andriću i Paviću. I nekim neobičnim uglovima, napisanim u novije vreme“, ističe Malović svoju impresiju o mnogim knjigama novije generacije.

Na lepom Jadranskom moru

U svoj aktuelni roman Jedro nade, romantični Kotoranin je utkao simboliku istorijskog razvoja mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od običnog odevnog predmeta – ona je pomorski kult, modni mit, ali i seksualnost. „Na primorju je, svako ko nosi prugastoplavu majicu, hodajuća avantura. Mornarska majica je najpoznatiji, najseksualniji i najavanturističkiji modni dezen na svetu, koji je sve vreme i vojna uniforma. Polazeći od ovog fenomena, u potpunosti svestan da se kao nikad govori o miru, a da se sprema Rat, morao sam da kao odgovoran čovek u srpskoj književnosti uprem prst i kažem: Ujedinjene zemlje su spremne na zlo. Tehnologija se teologizovala. Na tehnološka smo se čuda navikli, a u to da neke ikone plaču – sumnjamo.“ Iako je Malovićeva književna trpeza posoljena velikom količinom lekovite morske soli, jedino za čim u životu žali je što ne može da bude još aktivniji u nastavi pomoračke književnosti, i što nema talenat da upali vatru iz prve. „Što se ostalog tiče, osećam se potpuno ostvarenim. Zadovoljan kao knjižar i izdavač knjiga s pomorskom tematikom, ali i činjenicom da dobro poznajem uljuštureni svet morskih školjki“.

Vođen idejom da nema velike književnosti bez tri velike teme: Boga, ljubavi i smrti, ovi fenomeni su, pored mora i morskih motiva, uvek zastupljeni u Malovićevim romanima. Nekada je želeo da se bavi raznovrsnim profesijama, od pomorca do doktora, a danas je profesor pomorske književnosti na Pomorskoj akademiji u Kotoru i uspešan pisac čija su dela zauvek obeležena i uvek protkana predivnim, misterioznim vodenim prostranstvom. Veliko da, glasno kaže svakoj vrsti humanosti, a veliko ne, svakoj vrsti politike.