9 trendova koji će biti u fokusu MEDIJSKIH KUĆA u 2022.

Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, naročito one koje se odnose na korona virus, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom radu, potom napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem i pretnjama na društvenim mrežama…

Ipak, u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva o predviđanjima u oblastima medija, novinarstva i tehnologije navodi se da 2022. može biti godina „pažljive konsolidacije“ medijske industrije i da se novinarstvo može fokusirati na svoje osnove.

Rojtersov institut za studije novinarstva svake godine intervjuiše globalne medijske lidere o tome kako oni vide godinu koja je pred nama.  U izveštaju za 2022., 246 medijskih lidera iz 52 zemlje podelilo je svoje uvide u trendove na koje izdavači treba da obrate pažnju.

Ovogodišnji izveštaj pokazuje da su mnogi izdavači odlučni da preusmere svoje poslovanje na digitalno. Takođe, redakcije nameravaju da daju prioritet inovacijama oko svojih osnovnih usluga i ulažu u formate kao što su audio i vizuelni sadržaji.

Medijski lideri žele da ulažu u proizvode koji su pogodniji za korisnike, a kako dolazi nova generacija urednika, izdavači će pokušati da privuku mlađu publiku, uz pomoć nešto drugačijih sadržaja.

U isto vreme, pisanje i izveštavanje o složenim tema kao što su klimatske promene biće još jedan izazov za redakcije.

Devet trendova koji će biti u fokusu medijima u 2022.

1. Naplata servisa je glavni prioritet
   

Optimizam je još uvek tu! Porast prihoda su tokom protekle godine prijavili mnogi ispitani izdavači iz 52 države. To za Rojtersov institut predstavlja pokazatelj o prilagodljivosti industrije tako što je u proteklih godinu i po dana  ubrzala nove digitalne tokove prihoda kao što su pretplata, onlajn trgovina, digitalni događaji …

U izveštaju se navodi da je recimo, Njujork tajms dostigao 7,6 miliona digitalnih pretplata, dok je njegov cilj da do 2025. dostigne 10 miliona. Blizu 80 odsto izdavača priznaje da im je pretplata prioritet za 2022.

2. Novinari će se vraćati u “tradicionalne” redakcije

U poslednje vreme, mnogi novinari pridružili su se brojnim plaćenim platformama, startapima, ali to se nije pokazalo uspešnim kao što se očekivalo. Kao rezultat toga, 2022. godine, mejnstrim novinske kuće bi verovatno trebalo da budu svedoci da im se neki od tih talenata vraćaju.

3. Podkasti, bilteni i digitalni video snimci za veće interesovanje publike

Povećano interesovanje publike za neke sadržaje je faktor broj 1 za podsticanje proizvoda za pretplatu i članstvo. Što se toga tiče, 80 odsto anketiranih izdavača planira da investira u podkaste i audio, 70 odsto u biltene – dva kanala koja su se pokazala efikasnim u povećanju lojalnosti i privlačenju novih pretplatnika. Oko 63 odsto njih iskazalo je želju da investira digitalne video formate.

4. „Hibridni model rada“ je nova realnost

Pandemija je donela neke novitete u pogledu ravnoteže između poslovnog i privatnog života i stope produktivnosti zaposlenih. Ako ova godina bude godina “držanja virusa pod kontrolom”, hibridni model rada koji podrazumeva da deo zaposlenih radi u kancelariji, a deo od kuće postaće novo pravilo. Očekivanja su da će u narednim godinama većina zaposlenih provoditi dva do tri dana nedeljno u kancelariji, a ostatak kod kuće i da će prazne kancelarije biti korišćene za organizovanje događaja koji će se emitovati onlajn i podsticati angažovanje publike na daljinu. Očekivanja su da tokom 2022. godine i ostali prisvoje ovakav pristup i pruže jaču podršku medijskim radnicima.

5. Smanjenje konfrontacije 

Rojtersov institut predviđa da će se izdavači više fokusirati na konstruktivne formate izveštavanja vesti koje će delimično biti vođene „većom raznovrsnošću lidera redakcija koji dovode u pitanje tradicionalne pretpostavke o proizvodnji vesti“. Na primer, Institut novinarstva u Danskoj zajedno sa lokalnom TV stanicom uveo je emisiju u kojoj političari iz različitih političkih partija moraju da iznađu rešenja za konkretan problem građana, a za sve to imaju 20 minuta da obrazlože.

6. Bezbednost na prvom mestu

Nivo poverenja u novinarstvo ove je godine nešto niži, posebno u zemljama u kojima postoje politička polarizacija, ekonomska slabost i napadi na novinare. Mnogi od tih napada posledica su političke polarizacije, ali i načina na koji funkcionišu društvene mreže. Takođe, medijski radnici suočeni su sa napadima širom sveta. Ove godine, prema očekivanjima Rojtersovog instituta, izdavači medija će pojačati podršku novinarima angažovanjem obezbeđenja i obučavanjem svojih izveštača.

7. Izveštavanje o globalnim pitanjima: fokus na klimatske promene

Izveštavanje o „jedinoj najvećoj zdravstvenoj pretnji sa kojom se čovečanstvo suočava“ ne izgleda privlačno za publiku širom sveta, zato je važno usmeriti se na druga važna pitanja. Ovo bi mogla biti godina kada novinarstvo uzima dah, fokusira se na svoje osnove i vraća se jače”, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da su tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari „sagoreli“.

Poučena iskustvom izveštavanja o koronavirusu, medijska industrija će ove godine, prema navodima Rojtersa, pažnju posvetiti složenosti izveštavanja o klimatskim promenama. Ističe se da je priča o klimi veoma složena i bez lakih rešenja, kao i da im nedostaje novac za angažovanje specijalizovanih novinara koji umeju da objasne nauku, ali i za neophodna putovanja na daleke destinacije zbog  izveštavanja. Deo ispitanih smatra da je važno promeniti način izveštavanja, odnosno da o promenama klime treba izveštavati na konstruktivniji i privlačniji način.

       8. Stroži propisi na onlajn platformama

Već tokom  2021. godine medijske kompanije su morale da razmisle o angažovanju svojih novinara na platformama kao što su Fejsbuk i Tviter. Pojedine kompanije uvele su pravila ponašanja za novinare na društvenim mrežama, zbog brige o  reputaciji. Tako se, recimo, nekim novinarima savetuje da se ne uključuju u rasprave na Tviteru, a novinarima Bi-Bi-Sija da ne koriste emotikone jer se oni „mogu računati kao iznošenje ličnog mišljenja“. Rojtersovi ispitanici imaju različite stavove – 57 odsto njih smatra da novinari na društvenim mrežama treba da se drže samo izveštavanja, dok je 38 odsto onih koji veruju da bi novinari trebalo da budu slobodni da izraze lično mišljenje o nekim pitanjima.

9. Veštačka inteligencija postaje sve popularnija u redakcijama

Mediji se takođe raduju korišćenju alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji da bi ubrzali neke od zadataka koje novinari u redakcijama imaju.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay