Od petka fotografije bez pravne zaštite? Što znači da sa vašom slikom svako može da radi šta hoće!
“Svaka rutinski izrađena fotografija, koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina autora” mogla bi da prestane da uživa zaštitu kao autorsko delo. Naime, to će se desiti ukoliko Narodna skupština u petak usvoji autentično tumačenje jedne odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima, prema predlogu skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, prenosi sajt ShareConference.net.
Kako dalje piše ovaj sajt, to u praksi znači da će svaku fotografiju objavljenu na internetu, recimo selfi, svako moći da iskoristi bez dozvole, jer se ona ne smatra autorskim delom.
Ovo tumačenje navodno predstavlja pokušaj da se otklone “nejasnoće i nepreciznosti” razumevanja pojma autorskog dela.
Predlog autentičnog tumačenja tiče se same definicije autorskog dela iz Zakona o autorskom i srodnim pravima, i glasi: Ne može se smatrati kao autorsko delo iz člana 2. stav 2. tačka 9) Zakona o autorskom i srodnim pravima, i uživati autorsko-pravnu zaštitu, svaka rutinski izrađena fotografija, koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina autora.
Usvajanje ovog tumačenja moglo bi dovesti do uspostavljanja prakse po kojoj bi se sve fotografije po automatizmu smatrale “rutinskim”, bez autorsko-pravne zaštite. Da bi fotografija uživala zaštitu, autori bi izgleda morali da dokažu njenu “umetničku vrednost”.
Predlogom tumačenja, skupštinski Odbor pokušava da uspostavi razliku između “obične“ fotografije i one koja je “autorsko delo” kao kriterijum pravne zaštite, što se kosi sa međunarodnim standardima i konvencijama među čijim potpisnicama je i Srbija.
Odluka o tome da li je nešto autorsko delo ili ne mora biti isključivo odluka autora, koji mora imati mogućnost da sam odluči da li će svoju fotografiju zaštititi autorskim pravima, ma kakve sadržine, tehničkih karakteristika ili metoda stvaranja ona bila. Kada je reč o selfijima i drugim ličnim fotografijama koje se dele na društvenim mrežama, njihovim slobodnim preuzimanjem i korišćenjem se ne bi kršila samo autorska prava već i pravo na privatnost i pravo na lik.
Pažnju onlajn zajednice na ovo značajno pitanje skrenuo je slobodni fotograf Nenad Kostić, koji je o čitavom slučaju obavestio i kancelariju Evropske unije u Srbiji. “Obični građani više neće moći ni na koji način da štite svoje fotografije postavljene na društvenim mrežama i blogovima, a ‘kaubojskim’ medijima biće omogućeno da deo svog profita sasvim legalno ostvaruju putem eksploatacije tuđeg rada, znanja i entuzijazma. Kao neko ko svoje fotografije, osim onih koje su namenjene prodaji, postavlja na internet u visokoj rezoluciji i bez vodenog žiga jer verujem u slobodno neprofitno korišćenje autorskih sadržaja uz dozvolu autora, sasvim sigurno ću prestati sa tom praksom jer ne želim da dođem u situaciju da neko legalno parazitira na mom autorskom radu”, dodaje Nenad Kostić za ShareConference.
Na ovu vest reagovao je i UNS: Poslanici, ne ukidajte autorska prava fotografima
Obrazloženjem predloga nije utvrđeno koje se to “nejasnoće i nepreciznosti” otklanjaju i sa kakvim ciljem. Iako autorsko-pravna zaštita fotografija ponekad ograničava medije da prenesu fotografiju od interesa za javnost bez ispunjavanja uslova propisanih zakonom, to ne može biti razlog za usvajanje tumačenja koje na ovako drastičan način redefiniše samu suštinu autorskog prava.
Više na: ShareConference.net
Foto: Pixabay
