Usvojen istorijski sporazum o klimi
Predstavnici 195 zemalja usvojili su globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja planete koji ugrožavaju prirodu i ljudsku vrstu, saopšteno je u Parizu na međunarodnoj konferenciji o klimi.
"Sporazum o klimi je usvojen. To je mali korak koji može da učini velike stvari", izjavio je domaćin skupa, šef francuske diplomatije Laurent Fabius. Francuski predsednik Francois Hollande predstavio je ranije učesnicima skupa nacrt Sporazuma o klimi.
Međunarodna konferencija o klimi počela je 30. novembra i trebalo je da se završi u petak, ali su učesnici zatražili još jedan dan, kao bi bolje razmotrili detalje, prema mnogima istorijskog sporazuma.
Sporazum je usvojen posle više od četiri godine međunarodnih pregovora i dve nedelje intenzivnih razgovora u Parizu. Nudi nadu da čovečanstvo može da izbegne katastrofalne klimatske promene i sprovede energetsku revoluciju, preneo je AFP.
Cilj sporazuma je da se, do kraja veka, smanji globalno zagrevanje i porast globalnih prosečnih temperatura ograniči da bude ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
Četvrti nacrt sporazuma, na 27 strana, jeste dokument – koji predviđa da se do 2020. godine, sa 100 milijardi dolara godišnje, pomognu zemlje u razvoju da smanje emisiju štetnih gasova. Klimatski sporazum predviđa i petogodišnje revizije nacinalnih planova za smanjenje globalnog zagrevanja.
Pored održavanja globalne temperature, sporazum podrazumeva i borbu protiv žive koja preti poljopridrenim usevima i bavi se pitanjem rezervi vode u sušnim regionima i morskim resursima.
U dokumentu je posebno izbalansirano jedno od najosteljivijih pitanja – transparentnost u poštovanju zacrtanih klimatskih standarda, što je godinama bila sporna tačka između Sjedinjenih Država i Kine, koje zajedno emituju 40 odsto štetnih gasova na planeti.
Dok se Vašington zalaže za jedinstveni sistem kontrole i inspekcije emisije štetnih gasova za sve zemlje, Kina, u kojoj je ritam klimatskog zagrevanja brži od svetskog proseka.
Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.
Foto: UN
