ALBER KAMI rezak kao uvek: O sreći, usamljenosti i putovanjima

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    ALBER KAMI rezak kao uvek: O sreći, usamljenosti i putovanjima

    „Oni koji više vole svoje principe od sopstvene sreće,“ pisao je Alber Kami, „Oni odbijaju da budu srećni izvan uslova koji su povezali sa svojom srećom.“ Kako prenosi sajt BrainPickings.org, čini se da je Kami potpuno u pravu. Naši principi prelaze u navike, a navike daju oblik našim unutrašnjim životima. One dalje mogu da se umnožavaju u rigidnu rutinu, pre nego da prošire naše kapacitete za sreću.

    Nekoliko stvari može da razbije rutinu i probudi nas da živimo život pun sreće mnogo moćnije od putovanja. Kami je to znao. Mnogo ranije, kada je imao samo 22 godine i bio dosta daleko od toga da postane drugi najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za književnost, istražio je ljudsku zbunjenost sa nemerljivom intelektualnom elegantnošću i duhovnim sjajem, u neverovatnom eseju pod imenom „Ljubav prema životu“:

    Bez kafea i novina, bilo bi teško putovati. Papir štampan na našem jeziku, mesto da okrznete nečije rame uveče omogućava nam da imitiramo poznate gestove čoveka sa kojim smo kod kuće, koji, gledamo sa distance, izgleda kao stranac. Čovek ne može više da vara – da se krije iza sati provedenih u kancelariji ili u fabrici (ti sati protiv kojih se tako glasno borimo spašavaju nas od bola usamljenosti). Oduvek sam hteo da napišem priče u kojima bi moji heroji rekli: „Šta bih radio bez kancelarije?“ ili „Moj žena je umrla, ali srećom imam ove zadatke koje treba da završim za sutra.“ Putovanja nas lišavaju utočišta. Daleko od naših ljudi, našeg jezika, bez naših stvari, lišeni maski, potpuno smo na površini nas samih.

    Alber Kami o sreći:
    „Život je kratak, i grešno je traćiti nečije vreme. Kažu da sam aktivan. Ali biti aktivan je takođe traćenje nečijeg vremena, ako u tome gubi sebe. Danas je vreme za odmor, i moje srce kreće u potragu za samim sobom…

    Mogu da kažem da je važno biti jednostavan i biti čovek. Ono što se računa jeste biti istinit, i onda se sve uklapa, ljudskost i jednostavnost… Večnost je tamo i nadao sam joj se. Ono što sada želim nije više sreća već jednostavna svesnost…

    …Tu leži sva moja ljubav života: tiha strast za onim što može da mi pobegne, gorčina ispod plamena… Ne postoji ljubav prema životu bez životnog očaja.“

    Foto: The Guardian

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE