Šta se na kraju desilo sa srećnim platama od 70.000 dolara: (Ne)uspeo eksperiment
Nakon šest meseci pošto se odrekao milionske zarade da bi svojim zaposlenima omogućio primanja od minimum 70.000 dolara godišnje, što je navodno dovoljno za sreću, osnivač i CEO kompanije Gravity za sada nema finansijske probleme, ali mu se pozicija ozbiljno drma.
Dan Price ima 31 godinu, kosu do ramena i lice Brada Pitta iz mlađih dana. Osim što upečatljivo izgleda, Dan, kao osnivač i direktor kompanije Gravity, ima poslovnu strategiju koja je privukla neverovatnu pažnju – od sredine aprila ove godine obelodanio je da će svim zaposlenima godišnje zarade biti minimum 70.000 dolara. Vlasnici preduzeća, ali i mediji, pomno su ga pratili. Od ovog eksperimenta očekivalo se da pokaže ili da će genijalac osvestiti javnost da su preduzetnici potcenili svoje radnike, ili dokaz da firmu Gravity vodi ’budala sa dobrim namerama’. Po novim izveštajima, izgleda da je ovo prvo.
Nakon čuvene objave profesori sa Harvard Business škole zamolili su Pricea za dozvolu da proučavaju njegov radikalni eksperiment. Na adresu kompanije Gravity od tad je pristiglo hiljade CV-jeva kao i pisama onih kojih su bili inspirisani ovakvim potezom, a ovaj ’cunami’ efekat proširio se i na sve društvene mreže.
Neki su ga nazivali modernim Robinom Hudom radničke klase koji krade od samog sebe, ali i od akcionara drugih preduzeća čiji šefovi sada takođe stavljaju zaposlene ispred profita. Drugi su optuživali Pricea da organizuje pametni štos zarad publiciteta.
Burne reakcije bile su i razumljive s obzirom da većini radnika, ne samo u Americi, usled ekonomske krize i recesije, plata nije rasla od 2000. godine. Pored toga, nameće se pitanje: Koji bi se još direktor odrekao zarade zarad sreće svojih zaposlenih?
Iako su se od strategije očekivali bilo kakvi rezultati, prvo iznenađenje došlo je ’s druge strane’. Naime, ubrzo nakon ’čuvene objave minimuma’, Danov brat Lucas ga je tužio, tvrdeći da je Dan prethodno platio samom sebi ’prekomernu naknadu’. Takođe, zatražio je od suda da Dan kupi od njega 30% udela ove firme „po fer vrednosti“ ili da raspusti firmu. Lucas je odbio da komentariše za medije, a Dan negira tvrdnje njegovog brata.
S druge strane, nakon šest meseci od povećanja plata, izgleda da kompaniji nikad bolje nije išlo, iako je u avgustu mnogo toga škripalo. Naime, tada je u intervjuu za New York Times Dan istakao da jedva krpi kraj sa krajem, a mnogi njegovi zaposleni bili su nezadovoljni, smatrajući nepravednim da tek zaposleni ljudi imaju plate slične njihovima. „Nadam se da ću na kraju svega biti u pravu, ali zapravo ne mislim da je ideja dovoljno dobra da bi mi to garantovalo da sam u pravu. Nikad nisam ovako naporno radio kao sad pokušavajući da ovo profunkcioniše”, kaže Dan i dodaje: „Ne postoji savršeni način da se ovo uradi i ne postoji savršeni način za vođenje firme, a da ne bude ustupaka i negativnih aspekata. Smislio sam najbolje rešenje koje sam mogao.“
Međutim, krajem oktobra Gravity je zapušio usta svima koji su sumnjali. Prihod, ali i profit duplirani su u odnosu na prethodnu stopu. Gravity je izgubio nekoliko klijenata – neki od njih bojali su se poskupljenja. Međutim, medijski izveštaji pokazali su da su klijenti paničili bez razloga. U stvari, Gravity je povećao procenat zadržavanja klijenata u drugom kvartalu. Samo dvoje zaposlenih dalo je otkaz.
Ono što je najveća pretnja Priceovoj kompaniji nije nova strategija, već njegov brat. Lukasova parnica, zakazana za maj, može da uništi Gravity. Price procenjuje da će zakonske takse dostići milion dolara do tada. Tužba je podnešena 11 dana nakon objave o povećanju plata, verovatno kako bi pritisla Dana da otkupi Lucasov udeo.
Kada Dana upitaju o njegovom bratu, on obično vrti istu priču, uvek sa stavom zahvalnosti. „Firma je sada na odličnoj poziciji, a Lucas mi je pomogao da dovde dođem. Bilo šta da dobije, ja neću biti zavidan. Biće mi drago da dobije i mislim da to zaslužuje.“ Kada je upitan kako može da ostane tako velikodušan kada ga brat tuži, Price se nasmejao i rekao da posećuje porodičnog terapeuta već godinu dana.
Price kaže da je uspostavljanje zarada u minimalnom iznosu od 70.000 dolara na godišnjem nivou moralni imperativ, a ne poslovna strategija. Ali mora da dokaže mudrost poslovanja koja stoji iza toga, ne samo da drži Gravity dalje od potonuća, a svoju glavu iznad vode. Takođe, treba da dostigne svoj dugoročni cilj transformacije biznis sveta. „Želim pokazatelje toga da imamo poslovne lidere kojima se svet ne vrti oko novca, već traže smisao u svrsi, uticaju i servisu”, kaže Dan. „Želim da to budu stvari na osnovu kojih prosuđujemo sami sebe.“
Kao i kod nekih drugih promena za kojim se tolika prašina podiže, i ovde nije reč samo o maloj promeni unutar firme. Dan Price uvodi novi način odnosa prema zaposlenima, raspodeli zarada, ali i velikog jaza između plata menadžmenta i ’običnih’ zaposlenih.
