Došlo vreme za jeftiniji minus
Narodna banka Srbije očekuje da će banke smanjiti kamate na dozvoljeni minus, jer su se za to stekli svi preduslovi, a i ekonomisti smatraju da je vreme da "banke smanje svoje apetite".
Ova vrlo popularna pozajmica kod stanovništva i dalje je najskuplji vid zaduživanja sa cenom od oko 28 odsto na godišnjem nivou.
Centralna banka je drastično smanjila cenu zaduživanja, odnosno svoju referentnu kamatu i sada je na nivou od 4,5 odsto sa tendencijom da do kraja godine bude još niža. Uz to inflacija je stabilna i na niskom nivou, što su dovoljni uslovi da pojeftini popularni "minus" po tekućem računu.
To bi značilo da građani sa prosečnom platom od oko 44.000 dinara ne bi više godišnje izdvajali za dozvoljeni minus trećinu plate, već znatno manje.
Došlo je vreme da banke smanje svoje apetite i da usklade kamate sa situacijom na tržištu smatra ekonomista Mlađan Kovačević. NBS je relaksirala monetarnu politiku, referetna kamata pada i to je podsticaj za banke da revidiraju svoje kamate, odnosno da ih smanje.
NBS je u prethodnom periodu kontinuirano snižavala referentnu kamatnu stopu, koja sada iznosi 4,50 odsto, kao osnovni instrument monetarne politike putem koga se utiče na kretanje kratkoročnih, a posredno i na kretanje dugoročnih kamatnih stopa, ukazuju u centralnoj banci.
Snižavanje te stope zajedno sa snižavanjem stope obavezne rezerve i drugim merama monetarne politike NBS, a čiji je cilj uspostavljanje i održavanje srednjoročne stabilnosti cena, treba da ključno doprinesu stvaranju ambijenta koji će dovesti do snižavanja kamatnih stopa na kredite i druge dinarske plasmane banaka.
Navedene mere, kako istuču u NBS, već su uticale na snižavanje kamatnih stopa na dinarske kredite i druge dinarske plasmane banaka.
Tako je kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu koja, uz zaduženja po kreditnim karticama, po pravilu predstavljaju najskuplji bankarski proizvod, smanjena sa 36,2 odsto, koliko je iznosila u aprilu 2013. godine, na 28,5 odsto u avgustu ove godine.
Kao povoljnija alternativa prekoračenjima po tekučem računu, građanima stoje na raspolaganju "redovne" kreditne linije, čija je cena u istom periodu, u proseku takođe, smanjena sa 20,7 odsto na 15,1 odsto.
U narednom periodu, očekuje se da će kamatne stope na sve pomenute pozajmice banaka nastaviti da se smanjuju, budući da će donete mere relaksacije monetarne politike dati svoj puni efekat u srednjem roku, naglašavaju u NBS.
Ipak, treba imati u vidu da utvrđivanje kamatnih stopa na bankarske kreditno-depozitne proizvode spada u domen poslovne politike banaka, tako da ih one ustanovljavaju i uređuju u skladu sa svojim interno uspostavljenim procedurama i aktima.
