Ekonomski smak sveta je već počeo
Ekonomski smak sveta je već počeo i investitori mu se nisu u stanju odupreti, tvrdi Bill Bonner iz "Bonner i partnersa" u autorskom tekstu koji je objavio Business Insider.
Bonner kao razlog za to navodi rast kreditiranja i zaduživanja decenijama unazad u SAD-u, pozajmljivanja i trošenja novca koji nije zarađen, a koje je uvodilo celi svet u "ludačku trku" koja je, ocenjuje, pri kraju.
"Nakon velikog straha u avgustu, investitori su se vratili svom opuštenom ludilu. Zaključili su da ne treba ni o čemu brinuti. Možda su u pravu. Nikada se ne zna, ali naša procena je da je smak sveta već počeo… i oni nisu u stanju da mu se odupru", ovako počinje autorski Bonnerov tekst čije je delove preneo Blic.
Bonner navodi da se od kraja Drugog svetskog rata, kreditiranje širilo po SAD-u i dodaje da je to, na početku, bilo zdravo širenje.
Mlade porodice iz srednje klase su uzimale kredite pod hipotekom i pravile račune na platnim karticama, poput "Diners Cluba" i "American expresa". Onda su, krajem 50-ih godina prošlog veka, stigle prve kreditne kartice. To je pratilo povećanje broja potrošačkih kredita.
"Do 70-ih godina sve je bilo u redu pošto su i plaće rasle. Uz toliko novih tehnologija koje su se pojavljivale, ljudi su verovali da će plate samo nastaviti da rastu. Dug nije bio problem – niti za naciju niti za domaćinstva. Mogli smo da ga 'prerastemo", ističe Bonner.
Prema njegovim rečima, čudni, iako i dalje ne u potpunosti shvaćeni, novi trend započeo je 70-ih godina – nakon što je uračunata inflacija, prihodi većine Amerikanaca drastično su pali.
"Deceniju za decenijom, trend pada bruto domaćeg proizvoda bio je nizak. U najvećem delu SAD-a, BDP po glavni stanovnika dostigao je vrhunac 70-ih ili 80-ih godina", dodaje Bonner.
On upozorava da je neverovatno da prosečni zaposleni Amerikanac danas zarađuje manje nego što je zarađivao pre pola veka – opet računajući promene u inflaciji potrošačkih cena.
"To nije isto kao kada bismo rekli da osoba s dobrim poslom zarađuje manje danas nego 60-ih godina. Prema Statističkom centru SAD-a, prosečna zarada s uračunatom inflacijom kod Amerikanaca koji spadaju pet odsto onih koji najviše zarađuju sada je veća za više od 75 odsto u odnosu na 1967. Žene takođe više zarađuju", navodi se u Bonnerovom tekstu.
Međutim, dobri poslovi su postali retki. Podaci o postotku zaposlenih ili onih koji traže posao u odnosu na ljude u radnom dobu, pali su na najniži nivo od 1977..
"Iako je privredni rast pao zajedno sa zaradama većine ljudi, dug – koji je drugo lice kreditiranja, nastavlja da raste… Pitate se zašto bi kreditori nastavili pozajmljivati novac ljudima koji nisu u stanju da otplate dug? Odgovor: Igra je nameštena", tvrdi on.
Bonnerova opaska je, poslije istorijskog pregleda finansijskih poteza američkih vlasti, kako je očito da mnogo ljudi ne može odoleti zovu novca. "Amerikanci su dokazali da u tome nisu bolji od ostalih. Padajuće kamatne stope i papirnati dolar dali su im priliku da osiromaše sebe trošeći novac koji nisu zaradili.
Iskoristili su šansu koja im je ponuđena. Pozamljivali su i trošili… i uvodili celi svet u ludačku trku. Ali, sada je predstava gotova", zaključio je Bonner.
Foto: pixabay
