Srpski malinari tik uz Amerikance
Sa ovogodišnjim rodom od 63.000 tona Srbija se vratila na drugo mesto u svetu po proizvodnji maline, čija cena bi mogla da skoči jer je rod u Poljskoj prepolovljen zbog suše.
Računa se i da je u Podrinju, oko Bratunca i Zvornika, letos ubrano još 10.000 tona, što naše malinare skoro izjednačava sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su sa rodom od 75.000 tona izbile na prvo mesto na planeti.
Prošle godine na čelu te liste bila je Poljska sa prinosom od 120.000 tona, ali je ovog leta zasade u toj zemlji zadesila katastrofalna suša.
Pretpostavlja se da je ukupan rod tek između 50.000 i 60.000 tona, i to je siguran znak da će doći do velikog rasta cena u svetu do sledeće berbe, kaže za Politiku Čileanac Felipe Rosas Osa, generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO).
To znači da za malinare u Srbiji neće biti zime, jer se već oseća blag rast cena sa početne tačke od 2,6 evra, koliko je plaćano u avgustu. Trenutno, male hladnjače u Srbiji kilogram sorte vilamet prodaju izvoznicima za 300 do 310 dinara, dok miker vredi od 340 do 350 dinara.
Rekordni rod u Srbiji zabeležen je 2002. godine (94.366 tona), kada je naša zemlja bila vodeća u svetu. Kao i 2006. godine, sa proizvodnjom od 90.000 tona, a tada su iza srpskih malinara ostali proizvođači u SAD (65.000), Čileu (63.000) i Poljskoj (52.000).
Inače, Rosas trenutno boravi na sajmu u Nemačkoj, a upravo se vratio iz Kine sa zanimljivim vestima. "Tamo sam proveo 15 dana i uverio se da proizvodnja maline u toj zemlji stalno raste. Ove godine je u četiri provincije pod malinom bilo između 3.000 i 3.500 hektara različitih sorti, a novi malinarski region je Tibetski plato u provinciji Kingai", saopštio je Rosas.
