Prostor za povećanje saradnje
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa nordijskim zemljama je skromna, uz stalni deficit na srpskoj strani. Prošlogodišnji izvoz srpskih proizvoda u ovaj region, od 152,3 miliona dolara, predstavlja samo jedan odsto od ukupnog izvoza iz Srbije, dok je uvoz iz zemalja pomenutog regiona, od 548,6 miliona dolara, predstavljao oko 2,6 odsto od ukupnog srpskog uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je samo 27,8 odsto. Od nordijskih zemalja, Švedska najviše kupuje iz Srbije, ali i najviše prodaje na našem tržištu. Sa Islandom ostvarujemo najmanju robnu razmenu, dok najbolji balans ostvarujemo sa Norveškom.
U prošlogodišnjoj realizaciji izvozno-uvoznih poslova sa nordijskim zemljama bilo je uključeno 2.784 srpskih preduzeća. Najveći izvoznici i uvoznici bili su nordijske kompanije koje posluju u Srbiji. U nordijski region najviše je izvozio Grundfos Srbija, koji je ujedno jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, dok je iz nordijskih zemalja najviše uvozila kompanija Tetra Pak Production.
Najveću prepreku u širenju trgovinske saradnje između Srbije i nordijskih zemalja, predstavlja obostrano slabo poznavanje tržišta. Ova barijera može da se otkloni boljim informisanjem privrednika, pri čemu značajnu ulogu igraju poslovne asocijacije, a dragoceno iskustvo leži i u znanju i poslovnim konceptima, koje su nordijske kompanije donele u Srbiju.
Potencijali za unapređenje
Imajući u vidu geografiju nordijskih zemalja, koja u velikoj meri ograničava poljoprivrednu proizvodnju, potencijale za unapređenje trgovinske razmene moguće je pronaći, pre svega, u prehrambenom sektoru, Najznačajniji pojedinačni srpski izvozni proizvod u ovaj region su maline. Šansa za srpske proizvođače leži i u izvozu autohtonih proizvoda, koji pripadaju takozvanoj etno hrani, preko velikih trgovinskih lanaca, glavnih distibutera na tržištu nordijskih zemalja, kao što je United Nordic.
