Brazilska privreda tone bez naznaka spasa
Brazilsku privredu su zahvatili teški problemi s nacionalnom valutom na istorijskom minimumu i nezaposlenoću na petogodišnjem maksimumu, ali i političkom krizom koja otežava sprovođenje reformi.
Predsednica Dilma Rousseff je prema anketama trenutno najnepopularniji šef države od povratka demokratije 1985. Ona pokušava da se izbori s pozivima za smenu ili ostavku, što joj ostavlja malo političkog kapitala da provuče mere štednje kroz Kongres kako bi se zaustavilo slabljenje privrede.
Brazilske privredne prilike pogoršane su padom cena sirovina, uglavnom zbog smanjenja potražnje usled usporavanja kinske privrede. Ekonomisti takođe krive neuspeh u reformi poreskog sistema i na tržištu rada, kao i model zasnovan na domaćoj potrošnji.
Analitičari ocenjuju da je Brazil propustio priliku za reforme u vreme kada je njegova privreda rasla zahvaljujući većim cenama sirovine u periodu od 2007. do 2011.
Na političkom nivou predsednica Rousseff je sve više izolovana zbog korupcionaškog slučaja koji trese Brazil. Tužioci navode da su građavinske i inžinjerske kompanije platile preko dve milijarde dolara u mitu nekim političarima i direktorima u Petrobrasu kako bi dobili ugovore s naduvanim cenama u vreme dok je Rousseff bila u upravi te državne naftne kompanije.
Skandal je paralizovao Petrobras, dugodišnji ponos brazilskog preduzetnišva, ali i nad da će crpljenjem nafte iz velikih rezervi ispod mora dalje podstaći privredu. Sa skandalom je povezana i građevinska industrija iz koje dolazi velika večina od 986.000 Brazilaca koji su izgubili posao u poslednjih 12 meseci.
Brazilska valuta real pala je za 35 odsto u odnosu na dolar ove godine, što je otežalo poslovanje koje imaju dugove denominirane u dolarima, kao što je Petrobras. Jak dolar je takođe poskupeo uvoznu robu, pa su Brazilci suočeni s rastom cena skoro svega – od kozmetike preko medicine pa do pekarskih proizvoda budući da je preko 60 odsto žita u Brazilu uvozno.
S inflacijom na 9,5 odsto, znatno više od ciljanih 6,5 odsto, Centralna banka nije u mogućnostoi da smanji kamatne stope da bi jeftinijim novcem podstakla poslovne aktivnosti i domaću potrošnju, pošto niske kamatne stope nose sa sobom i inflatorni pritisak.
Foto: Beta/AP
