Vera Lloyd Thomas: Ključ uspeha – znanje i kreativnost
Nepoštovanje ugovora i dogovora, vežbanje 'sile' i hipokrizija Veru Lloyd Thomas, General Managera Kreative New Formule više ne ljute, ali konstatuje da nas to sprečava da ispoljimo pune potencijale kao ljudi i stručnjaci, kompanije. Mišljenja je da je najskirvenije utočište čovek sam, sa svojim unutrašnjim bićem kojem se obrati, bar s vremena na vreme – kad mu je potrebno utočište.
● Savet koji pamtite…
– Ima ih više i nisu svi saveti, neke rečenice su citati iz književnih dela: Ako možeš da biraš, radi ono što voliš i u šta veruješ. / Never take things at their face value. (John Locke) / Patnjama se pamet stiče. (Sofokle)
● Šta slušate u kolima?
– Od muzike koju vole oni koje vozim do tišine, kad vozim sama, van gužve.
● Šta prvo primetite kod sagovornika?
– U poslu uvek pokušam da shvatim nameru i energiju, ali sam, nažalost tek nakon 35 godine života naučila da ne donosim zaključke, jer se držim onoga NEVER TAKE THINGS AT THE FACE VALUE.
● Vaš poslovni uzor?
– Umesto da imenujem nekog posebno, radije ću opisati niz karakteristika onih ljudi koji znaju posao kojim se bave, i/ili veruju u svoj kreativni i ljudski potencijal, onih koji rade svaki posao sa stručnim i moralnim integiritetom i idejom da postignu dobrobit. To su ljudi koji imaju energiju da postave prava pitanja i odgovore na teške izazove. I koji zbog svega toga, uprkos ustanovljenom 'flow-u' prave razliku i postižu uspeh. Mudri ljudi koji su shvatili šta je važno, a šta nevažno i koji lako i bez nerviranja prave tu
istu razliku.
● Šta vas nervira kod poslovnih saradnika?
– Uzimanje naređenja bez razmišljanja, odnosno nemanje mišljenja u vezi sa stvarima gde bi trebalo da se iskaže stav.
– Odrađivanje bilo koje vrste smatram neodgovornošću i površnošću – dve karakteristike koje za mene nisu poželjne u poslu.
● Ravne cipele ili na štiklu?
– I jedne, i druge, ako je to bitno.
● Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu?
– Ne.
● Kada ste poslednji put 'ukrali' vikend i otišli iz grada?
– Nema potrebe za krađom vremena. Ja vladam svojim vremenom, a ne ono mnome. Šteta što sam kasno shvatila da to mogu. Otuda kod mene ima dosta izlazaka iz radne svakodnevice.
● Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?
– To treba njih pitati. Pretpostavljam da je odgovor u vezi sa mnogim različitostima koje se nekako slože ili jasno ne slože da bi se stvorio neki identitet kojeg oni i nisu svesni, ali koji je, izgleda živ.
● Šta vas u poslu ljuti?
1. Nepoštovanje ugovora i dogovora.
2. Vežbanje 'sile' (Kad je sve dozvoljeno, jer je neko veliki igrač na tržištu, pa to koristi za sofisticiraniji tip ucenjivanja).
3. Hipokrizija
U zrelim godinama, to više nije pitanje ljutnje nego konstatacije o određenim ograničavajućim kontekstima koji nas sprečavaju da ispoljimo pune potencijale kao ljudi i stručnjaci, kompanije. Ključ je naći svoj put izvan takvih okvira.
● Imate li skriveno utočište od obaveza?
– Bojim se da sam čista suprotnost tajanstvenim ženama sa skrivenim utočištima. Najskirvenije utočište je čovek sam, sa svojim unutrašnjim bićem kojem se obrati, bar s vremena na vreme – kad mu je potrebno utočište. Dobro je kad to kod ljudi funkcioniše, jer osećaj da možeš na samog sebe da se osloniš ti daje snagu da prebrodiš premor, i u miru nađeš rešenja.
● Da li majstorišete u kući?
– Verujem da taj deo tri muškarca u kući drže pod kontrolom.
● Koga biste sa sobom poveli u šetnju?
– Zavisi od toga gde šetam.
● Da li je posao pre svega?
– Ne.
● Poklon koji nikada nećete zaboraviti?
– Pokloni su divan znak pažnje i poštovanja. Važno je raditi sa ljudima sa kojima deliš poštovanje, iskrenost i pažnju, bez obzira na to da li razmenjujete poklone.
● Šta ne propuštate na televiziji?
– Nisam zavisnik. Sve mogu da propustim, a sa novim tehnologijama – i da nadoknadim. Gledam naučne programe i dobre filmove.
● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?
– Može neki matematički problem umesto ovog pitanja, please? Volim moderne kompanije gde ljudi mogu opušteno i pristojno odeveni da dođu da posao, jer njihova sposobnost i mozak nadvladavaju modne i druge stilove.
● Kako danas od dinara napraviti tri?
– To je moguće, ali u jednačinu treba staviti i vreme. Dake, vraćam pitanje – za koje vreme?
● Šta je pametno uložen novac?
– Novac koji je uložen u posao o kojem znaš, i u vezi kojeg umeš da proceniš i podneseš rizik. Ukratko, moraš i ti da budeš pametan.
● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?
– Smeša znanja i kreativnosti, kao i nezavisni preduzetnički duh koji uključuje veliku dozu vere u sebe i snažnu volje da se izboriš sa svim preprekama na putu.
● Da li je vaš posao našao vas ili ste vi njega?
– Bilo je to davno, pa se ni ne sećam. Šalim se! Ja sam našla svoj posao i 'kliknuli' smo.
● Kako vidite sebe za pet godina?
– Isto kao i sada. Ne verujem da ću se promeniti kad pređem 50. Verovatno ću se kretati u nekom
drugačijem poslovnom kontekstu.
● Da ne radite za novac, šta biste radili?
– Iako ova istina nekome može da zvuči čudno i neuverljivo, moj slučaj je ovakav: za novac sam prestala da radim kad sam prestala da budem student. Otada radim ono što sam izabrala i volela da radim, a novac je došao kao rezultat. U toku poslovne prakse, priznajem, bilo je i ima situacija kada se nisam slagala sa izborima koji su tada bili mogući. To su situacije kada imam običaj da kažem: „Hajde da to uradimo za pare.“ Ovim ne mislim da je novac nebitan. Naprotiv! Samo želim da kažem da za mene novac nikada nije bio primarni motivator. (Kapiram da ovo zvuči 'starovremski'. Ali, kod mene je to bilo tako!).
