Dramatične posledice rastućeg socijalnog jaza
Rastući jaz imeđu imućnih i siromašnih u velikom delu razvijenog sveta ne nameće samo zabrinutost zbog alarmantne socijalne strukture, već i dramatično usporava i ekonomski rast, upozorava OECD.
U najnovijem istraživanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, ukazano je da takva nejednakost u prihodima, koja je karateristična za dobre, ali i loše ekonomske periode, ima ne samo socijalne i političke, već i ekonomske implikacije.
"Prosto rečeno, rastuća nejednakost loša je za dugoročni razvoj", navodi se u izveštaju, u kom se apostrofira da je taj problem posebno izražen u Sjedinjenim Američkim Državama.
Između 2008. i 2013. godine realni raspoloživi prihod je u deset odsto domaćinstava koja su na vrhu liste po primanjima porastao za 10,6 odsto, dok je istovremeno u donjih deset odsto siromašnih domaćinstava opao za 3,odsto, naveo je OECD.
Austrija, Danska i Francuska takođe su na spisku zemalja u kojima je porast primanja bogatijih domaćinstava istovremeno bio praćen padom prihoda siromašnijih domaćinstava.
Prosečni prihod deset odsto domaćinstava koja su na vrhu liste po primanjima u SAD bio je 2013. godine 19 puta veći od prihoda onih koja su među deset odsto na dnu spiska. To je daleko više od proseka u zemljama OECD koji iznosi 9,6.
Istovremeno, ta raspon između visine primanja je u SAD pre 30 godina iznosio 11 puta, naveo je OECD.
OECD je ocenio da su unapređenje položaja žena na tržištu rada i mere za zaustavljanje trenda porasta poslova niskog kvaliteta, koje zaposlenog dovode u "ćorsokak", od ključnog značaja za smanjenje nejednakosti i za podsticanje većeg ekonomskog rasta.
