Prioriteti: Uspostavljanje finansijske ravnoteže i dinamičnog rasta

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Prioriteti: Uspostavljanje finansijske ravnoteže i dinamičnog rasta

    Piše za BIZLife: Christine Moro, ambasador Francuske u Srbiji

    Zahvaljujem vam se što ste me pozvali da se izrazim na stranicama vašeg lista. Srećna sam što je BIZlife odlučio da posveti jedan dosije Francuskoj i njenoj privredi.

    Moto francuske ekonomske politike je ’modernizacija, inovacija’. Moramo istovremeno da sledimo dva cilja: uspostavljanje finansijske ravnoteže i ponovo uspostavljanje dinamičnog rasta koji je okrenut ka budućnosti.

    Od 2008, stanje naših javnih finansija, koje je već tada karakterisao hronični deficit, se pogoršalo naročito zbog značajnih finansijskih napora koje smo morali da uložimo kako bismo podržali druge zemlje Evropske unije koje sa nama dele evro, a kako bismo, osim tih zemalja, podržali integritet evro zone. Naš javni dug se uvećao da bi ove godine dostigao 95 odsto našeg BDP-a. Servisiranje duga je postalo prva stavka naših javnih rashoda i kao posledica toga, naš budžetski deficit se povećao da bi dostigao vrhunac od 7,7 odsto BDP u 2010. godini. Jasno je da taj nivo nije održiv, ni u okviru obaveza prema Ugovoru iz Mastrihta, ni kada je u pitanju dobrobit građana. Sukcesivne vlade su se usredsredile na njegovo smanjenje i započele sa sprovođenjem obimnog plana uštede od 50 milijardi evra za period 2015-2017. godine. Iako je namera Francuske da ponovo dostigne deficit manji od tri odsto – jasno izražena, sa druge strane ne želimo ni da dođe do suviše naglog usporavanja, jer je tražnja, bilo da proističe od domaćinstava ili od narudžbina iz javnog sektora, jedan od faktora privrednog rasta. Naši će napori biti kontinuirani i deo su progresivnog smanjenja koji je kalendarski oročen na 3,8 odsto u 2015, a kako bi se dostiglo tri odsto u 2017. godini.

    Povratak privrednog rasta je prioritet: upravo nedostatak privrednog rasta hrani začarani krug budžetskog deficita, duga i nezaposlenosti. Nasuprot tome, privredni rast, sa prihodima koje stvara, mehanički smanjuje sva ta zla.

    Isto kao što se gubitak privrednog rasta objašnjava višestrukim faktorima, ponovno uspostavljanje rasta zahteva sprovođenje višestrukih mera.

    Prva od tih mera je da se obezbedi da preduzeća u Francuskoj pronađu povoljno okruženje za svoj razvoj: preduzeća se nalaze u središtu privrednog života, jer su ona ta koja u svojim rukama drže proizvodnju i radna mesta, to jest osnove ponude i tražnje. Iako francuskom i međunarodnom štampom kruže mnoge zablude u tom pogledu, činjenice daju jednu drugu, sasvim pozitivnu sliku: Francuska je veoma privlačna zemlja za strane investicije, koje predstavljaju 22 odsto radnih mesta u industrijskom sektoru. Kada upitate strana preduzeća o razlozima zbog kojih su izabrali Francusku, 80 odsto njih navode visok nivo kvalifikovane radne snage, 79 odsto navode veličinu tržišta, 75 odsto nivo inovacije i istraživanja, 72 odsto ekonomsku stabilnost i poslovnu klimu i najzad, 59 odsto navode kao razlog – produktivnost radne snage. Strane investitore u Francuskoj, takođe, privlači kvalitet naše saobraćajne infrastrukture i niska cena struje.

    Ono što nam već tradicionalno ne ide u prilog je imidž zemlje u kojoj su porezi visoki i u kojoj su propisi brojni i komplikovani. Tačno je da plaćamo mnogo poreza ali, za uzvrat, rezidenti uživaju kvalitetne javne usluge, naročito u oblasti obrazovanja i zdravstva. Visoko obrazovanje je praktično besplatno za studente, uključujući i za strane studente. Što se preduzeća tiče, poreski sistem i pomoć koju daju država i javne agencije daju prednost onim preduzećima koja se bave istraživanjem, inovacijama, ulaganjima i razvojem novih tržišta. Kada je reč o propisima, naš ministar ekonomije, Emmanuel Macron, pripremio je zakon koji sadrži 106 mera koje se tiču raznih tema, ali koje sve imaju isti cilj: pojednostaviti pravila, uvesti više fleksibilnosti, poboljšati kompetitivnost, sniziti cene usluga, posebno sudskih.

    Neke od odredbi ovog zakona koji menja mnoge navike i koji čini nezadovoljnim profesije koje osporavaju liberalizaciju su dovele do žustrih debata. Ipak, većina stanovništva je podržala delovanje vlade, što pokazuje da dobro razumeju neophodnost reformi, neophodnost da se ekonomski život olakša i pojednostavi.

    Pored toga, naša zemlja je odlučno okrenuta budućnosti. Odvajamo 2,3 odsto svog BDP za istraživanja, što je više od evropskog proseka, i trudimo se da istraživanja usmerimo prema sektorima koji na planu ekonomske proizvodnje obećavaju uspeh, kao što su: nove tehnologije komunikacija, nanotehnologije, biotehnologije. Francuska je uspostavila seriju ’klastera’ koji svi nose znak ’France Tech’ koji igraju ulogu objedinitelja i akceleratora za start-up tehnologije. Ovi klasteri su inače, otvoreni za preduzetnike iz inostranstva kojima su namenjeni ’paketi za dolazak’ u Francusku (mesto u biznis inkubatoru, stipendija, dozvola boravka).

    Osim toga, energetska tranzicija koja je postala neophodna u borbi protiv klimatskih promena i zbog međunarodnih obaveza u oblasti smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, obaveza koje će biti obnovljene i proširene na Konferenciji u Parizu u decembru, COP 21, otvara čitavo jedno novo polje ekonomskih aktivnosti: naravno, obnovljive energije, ali i aktivnosti kao što su jačanje energetske efikasnosti u izgradnji, reciklaža otpada, borba protiv gubitka električne energije na mreži, prevozna sredstva sa malim utroškom energije…

    Ta snažna mobilizacija Francuske i njeno odlučno okretanje budućnosti odražavaju se na broj prijavljenih patenata Francuza pri Evropskoj kancelariji za patente (EPO): sa 12.900 prijavljenih patenata, Francuska je prošle godine napredovala za četiri u odnosu na evropski prosek od 1,2 odsto. Inače, među 15 finalista za 10. nagradu za Evropskog pronalazača, koja će biti uručena 11. juna u Parizu, četvoro su Francuzi.

    Visok tehnološki nivo francuskih preduzeća, bilo da se radi o velikim i dobro poznatim preduzećima na tržištu velikih javnih ugovora ili o inventivnim malim i srednjim preduzećima, predstavlja važan adut tih preduzeća u odnosu na sopstvene klijente, kao i prilikom izvoza. Olakšati povezivanje francuskih preduzeća sa srpskim tržištem, pospešiti opskrbljivanje srpskog tržišta najsavremenijom opremom, koja predstavlja vrh tehnološkog razvoja, a koja je prilagođena njegovim potrebama za modernizacijom, to su zadaci kojima se bave Ambasada Francuske i Francusko-srpska privredna komora, i koji treba da dovedu do našeg cilja, onog koji su naša dva premijera nedavno ponovo istakla: jačanje ekonomskih odnosa između Francuske i Srbije.

    Foto: Marko Rupena

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE