Kakva je sudbina preduzeća Južni tok Srbija?
Akcionari zajedničke firme za gradnju nesuđenog gasovoda preko naše zemlje, Južni tok Srbija, odlučiće polovinom ove godine o njenoj daljoj sudbini.
Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin krajem prošle godine saopštio da od gradnje Južnog toka nema ništa, veliko interesovanje bilo je i za sudbinu mešovitog rusko-srpskog preduzeća Južni tok Srbija, registrovanog u Švajcarskoj u koje je uloženo 30 miliona evra.
Nakon toga, ostalo je nepoznanica šta je s 49 odsto vlasništva Srbije u preduzeću Južni tok Srbija. Kao i šta je sa stotinak zaposlenih u ovom preduzeću, budući da su oni delom bili smešteni u zgradi Naftne industrije Srbije u Novom Sadu, piše Politika.
Iz ruskog Gazproma su poručili da zbog otkazane gradnje gasovoda kompanija Južni tok Srbija neće biti funkcionalno proaktivna godinu-dve.
Zajedno sa Srbijagasom definisali smo aktivnosti kako bi kompanija izmirila tekuće obaveze. Kompanija neće biti likvidirana i možda će se shodno tome koristiti u rusko-srpskoj energetskoj saradnji, potvrdili su u Gazpromu.
Izvor Politike potvrđuje da ova zajednička firma nastavlja da radi u Srbiji, ali s minimalnim brojem zaposlenih, budući da novca za isplatu njihovih zarada ima samo do kraja godine. Konačnu odluku o sudbini firme doneće akcionari sredinom ove godine.
S druge strane, dodaje isti izvor, svi dugovi za izvedene radove i usluge su plaćeni. Najveća šteta za Srbiju je što Južnog toka, projekta vrednog 2,2 milijarde evra, neće biti. Ukupan rizik Srbije od svega toga sveden je na 30 miliona evra.
Ugovor o osnivanju firme Južni tok Srbija potpisan je u prestonici Švajcarske, 2011. godine. Ova rusko-srpska firma trebalo je da izradi studiju izvodljivosti za gasovod koji će delom proći preko Srbije, ali i da nadzire njegovu gradnju.
Preduzeće Južni tok Srbija, ćerka firma švajcarskog preduzeća South Stream Serbia AG, čiji su suvlasnici ruski Gazprom sa 51 odsto i Srbijagas sa 49 odsto udela, delatnost je trebalo da obavlja prema srpskim zakonima, iako mu je sedište u Švajcarskoj.
I dok danas mnogi još kao ključno pitanje postavljaju da li je Južni tok bio dobar projekat za našu zemlju, predsednik Bugarske Rosen Plevneliev izjavio je pre nekoliko dana u Srbiji, da je Bugarska spremna na izgradnju Južnog toka u slučaju da se EU i Rusija dogovore o tom projektu po evropskim zakonima.
Čini se da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji se susreo s bugarskim kolegom ipak nešto realniji, kada kaže, da lično ima još malo optimizma u vezi sa Južnim tokom, ali da se stvari očigledno po tom pitanju ne razvijaju povoljno, zaključuje se u tekstu Politike.
Foto: Beta
